Школски лист

137

На завргаетку говора тужнн слушаоци примили су беседу са „слава Ђорђу Натошевићу!" За тим је г Аркадије Варађанин у име учитељства топлим речима опростио се од иокојника. Говорник је дирнуо танку жицу осећаја, јер су слушаоци знали, ко је учитељима био пок. Ђорђе Натогпеваћ. На крају се г. А. Сапдић у име овдашње велике гимназије онростио од покојника. Говорнички дар г. Сандића познат је нашем свету. У цркви и на спроводу певало је овдашње певачко друштво и карловачки богослови и гимназисте, који су у лепоме броју дошли да учествују у овој тужној светковини. Из цркве је кренуо се спровод преко иијаце, кроз Футошки сокак на успенско гробље. Док је спров >д пролазио главном улицом, дућани су били свију својевољно затворени без разлике вере и народности. Поред сандука су носили дунлире занатлијски одборници. А свеће су носили чланови књажевног оделења, проФесореке колегије, учитељства и угледни грађани. Тако је тело велезаслужног покојника однешено до вечне му куће и сарањено у породичну гробницу. Ако је истина, да само онај народ заслужује да има велике синове, који уме да их поштује, то је срнски народ и данас доказао, да је доотојан да има великих људи, јер он уме да иоштује врлине, Натошевић је био пун врлина ; њега можемо уврстити у наше велике људе. Слава Ђорђу Натошевићу. (Прештампано из „ Браника.") Ј.

* ЂОРЋУ НШШЕИЋУ

0Ц7 ЕОБЕ СРПСКЕ ШИОЛЕ.

Башта

Тешкоћама — муком, — Ал' вејештак свог рада Све тешлоИе свлада ЗамијенV корпв С' љупког цв'јећа струком ! . . . У башти сад мире Румене ружице, КарамФиље, смиље, П.шветне љубице! Љеиота је глати Минмирно цв'јеће ! Има л' ђе Србина, Који кликнут' не ће: Хвала т' баштоване, Хвала ти и слава Вазда, док је — Срба, Сраског — неба илава! . . .

Гвозденијем

Ланцем опасана. У њој — коров, трње, Трнвуљина сама ; Сред корова, траве Нек<>рисног биља, Љубица је цвала, 0, да красна миља! .'.... К^ров, трње дави Љупки цвјетић плави И — увену цв'јетак Струк љубице бајне Ал' баштов. н д.|е В љз чврст, 1 , тр јие ; К< р'»в, трње крчи Свпјом вештом руком, Борећи се разним

У Брањину.

.Д/ 16. Л. Лиаовац, сриски учитељ.