Школски лист

— 136 —

купљених овде учитеља и учитељица са надписом: „Оцу сриске народн& школе " Честита срнска опгатина загребачка положила је красан венац на самртни одар покојников преко својих изасланика Николе Гавеле и Павла Ј овановића Тело покојниково се данас носле подпе жељезничким влаком креће одавде и стићи ће сутра 14. Јулија на вече у Нови Сад. Бог да прости великога Србина и права човека, најолавнијег педагога српског Дра Ђорђа Натошевића!

СПРОБОД Д^ ЂОРЂА НЛТОШЕЗИЋА У НОВО! САДУ. Низ тужних светковина, приређених при тужном растанку с дром Ђорђем Натошевићем, довршен је. Данас је 16. Лулија тело покојвиково преданоматери земљи. Овј .тужна светковина извршепаје величанствено, достојно великог покојника. Народ, представници српске науке, књмге и школе одали су достојпу пошту оном, који је целог свог мушког века мислио само како ће својом науком ч спремом користити и унапредита народ. Тело покојниково стигло је јуче у три четврт на шест у Н. Сад. Ма да није било одређено да се на свечан начин унесе у варош, ипак се на жељезничкој станици искунио толики број поштоватеља покојникових, да је спровод испао свечано-тужно. Сандук мртвачки није отворен, него је одмах метнут на нарадна кола, која су за тим пошла у варош. За њима дугачак ред каруца. Тело је донешено и намештено у саборну цркву, где је била велика множина света сакупљена и до мрака је походила. Данас у јутру пре одређеног времена долазио је свет, да види самртни одар. Сандук је био положен на средини цркве; венци су прекрилили били сандук. Било је ванредно лепих венаца. У одређено време црква је била дупком нуна света. Било је депутација из многих општина. Било је врло много учитеља са стране, који знајући, шта је Натошевић био за школу, дођоше, да га испрате до вечне куће. Колегије карловачке и новосадске гимназије биле су корпоративно потпуно застунљене. Била су изасланства из Панчева, Земуна, Митроваце, Карловаца, Ирига, Сентомаша, Футога, Турије, Сарајева, Чортановца, Кера, Врбаса и т. д. Даље смо видили народш.г секретара И Ђирића са особљем патријаршеске канцеларије и поджупана сремског дра Ј. Ђурића. Оиело није одржано, јер је покојник опојан у Барловцу. Само је спомен учињен. Чинодејствовали су: Високопреосвештени епискои бачки г. Василијан, г. архимандрит крушедолски Дамаскин Бранковић, прота карловачки г. Стеван Чобанић, проФесори богословије: г. г. Ђорђе Петровић и Василије Константиновић, овдашњи свештеници: г. г. Јован Марковић, Павле Балта, Милан Ђирић и Павле Михајловић. После свршеног саомена ступи на среду г. Стеван В. Поповић и држао је говор, који је по садржини био врло леп и језгровит. После њега говорио је у име „Матице Српске" г. Миша Димитријевић, те нам је изнео јасну слику покојникову као народног књижевника.