Школски лист
— 135 —
ћем а полу седећем положају. Врата оу еобна извутра била забрављена, а мртво тело нађено је у спаваћиди, само су наногвице биле на ногама и то је чаногвица на десној нози до чланка била пресавијена. Сва је црилика, да га је изненадна смрт снашла, кад је, седећи на кревету, наногвице свлачити почео. Дозвани одмах градски физик констатовао је, да је напрасна смрт иокојника још с вечера морала снаћи и то усљед капље у мозгу. Као гром из ведра неба поразила је и горко уцвјелила смрт Натошевићева све овдашње ночитатеље његове. 0 изненадној смрти његовој управитељ учитељске школе одмах је брзојавно известио штовану породипу, Школски Савет, учитељску школу у Сомбору и најбољз нријатеље његове. Тело великог покојника одмах буде обучено, у метални самртнички ковчег смештено и уз топло саучешће проФесорског збора и приправничке младежи у православну срнску цркву пренешено, а смрт његова аеликим звоном са куле црквене оглашени. Тако лежи покојник као какав светитељ на сред цркве у отвореном ковчегу. Свежи лавор и друго лепо цвеће и запаљене воштанице окружавају његов самртни одар, а народ долази, као на Христов гроб, да се поклони и отда цјеловање незаборављеном и добром нокојнику. Данас је жељезничким влаком приспео овамо из Новога Сада зет покојников госп. Паја Гостовић и учињено је расноложење, да се сутра после свечаног опела мртво тело драгог нам покојника спроведе на жељезницу, од куда ће се преко Загреба брзим влаком у Нова Сад пренети.
ОШО ЖМ НАТОШЕВт. Горви Карловац, 13. Јулија. Јутрос у 9 часова држано је у свето Николајевској цркви овдашњој над смртним остатцима покојног Дра Ђ. Натошевића тужно опело. Служио је велезаслужени старина прота Н^кола Беговић са пет свештеника. Певачки хор овдашње српске омладине складно је и лепо појао. У цркви је говорио слово у похвалу великог покојника г Петар Радуловић управитељ српске учитељске школе. Из цркве се кренуо спровод колодв'»ру уз пратњу свију овдашњих школа и многога народа. На колодвору се опростио с покојником Радослав Калембер учитељ богословије у Рељеву, који је дошао био овамо са много учатеља негдашњих нитомаца наше учитељске школе да прославе овде тридесетогодишњицу педагогијског рада Натошевићевог, па у место веселе прославе постадоше учесници тужног спровода његовог. За тим изјави г. прота Беговић у име свију овдашњих поштоватеља покојникових топло саучешће зету његовом г. Паји Гостовићу и преко њега уцвељеној породица Натошевићевој, и тело покојниково предано буде на жељезницу, где је у засебном вагону смештено ради преноса у Нови Сад. На самртни ковчег иокојников положи се овде венце: Сриска црка. обштина овдашња, професорски збор овдашње учитељске школе, садашња нриправници и приправнице. Особити је утисак учинио красни венац са-