Школски лист

— 134 —

У том духу и на таквом освећеном темељу делали су Блажене усномене основатељи и организатори србских народних школа прошлога и овог столећа; у том је духу нреустројио србску народну школу ире триДесет година неуморни организатор школства србског и најбољи пријатељ народне школе наше Високоблагородни Господин Др. Ђорђе Натошевић. У том духу је од иостанка свога свагда делала и дела и данас ова прва ербска учитељска школа, у којој се до сада 1038 учит^ља и 204 учитељица србских изобразило. У том само духу жели сваки свестан Србин да дела и напредује вероисповедна школа Србска! У том сам духу и мравцу од почетка службовања мога у овој школи, од ране младости моје, по могућетву слабих сила мојих до данас свагда савестно делао, и сада већ у старости мојој приликом ове свечаности седамдесетпетогодишње прославе србске учитељске школе наше и ириликом тридесетпетогодишњице обновлења србских народних школа, подижем слабачки глас мој са овог народној просвети посвећеног места, и иреноручујем млађему нараштају србском једини савет: „У духу свете православне вере и нрема начелима хришћанске и човекољубне недагогије одржимо и унапређујмо србску народну школу и распростиримо праву просвету народну, која је извор благостања и напредовања народа нашег! Нека у том духу напредује и од сада србска народна школа! Нека у том духу дела и у напредак ова у милом отачаству нашем и у народу нашем најстарија учитељска школа са још бољим и срећнијим успехом, ширећи вековима нраву хришћанску просвету но свима пределима, у којима народ србски живи!!! Никола Ђ. ВукиЛевиК.

СШРТ ХОРМ НАТОШЕВИИА. Горви-Карловац 12. Јулија. Као што сте јуче брзојавом извештени „Др. Ђорђе Натошевић умрво је овде ноћу између 10. и 11. Јулија канљом ударен." Покојник је стигао био овамо 8. Јулија у вече. На жељезничкој станици дочекали су га : Преч. г. прота Беговић, управитељ учитељске школе Радуловић, сви проФесори и многи приправници. Покојник је као обично све присутне љубезно поздравио и захвалио се на дочеку, па је онда одсео у гостионици баш до учитељске школе, где је обично одседао, кад је овамо на испите долазио. Сутра дан 9. Јулија рано у 7 часова започео је испите за оспособлење и држао тај цео и сљедећи дан Под његовим председавањем свршени су испити из науке хришћанске, психологије и логике, педагогије и историје педагогијске, дидактике и методике, из рачуна, земљониса, иеторије, природних наука, економије и немачког језика. 10. Јул. ујутро купао се и пливао у Корани, пак је из купке здрав и весео вратио се и испите продужио. Тога дана у вече у друштву с проФесорима био је у градској башти, и за вечеру јео је два ровита јајета и нешто мало обарене кртоле. Опазило се на њему да није био добро расположен. После десет сати у вече опрости се с проФесорима на вратима гостионице и отиде ночинути. У јутро нађен је мртав у својој соби на кревету у полу леже-