Школски лист

— 133 —

а набављена је прекрасаа Физикална сбирка, на коју је из народних фондова 1200 Форинти издано. За преустројство ове учитељске тколе и за садашње уетројство србских вероисповвдних школа у земљама крупе Угарске захвалити се има свеетним и родољубивим представницима народа србског на сабору од 1871. године, а у првој линији опет високоблагородном господину Дру Ђорђу Натошевићу, србско народном главном гаколском реФереНту, том осведоченом и највећем пријатељу просвете пародне и неуморном раденику па пољу књижевности школске, педагогијске и народае — и благородном госиодину Стевану В. Поповићу, садашњем срб. народном епархијиском школском реФеренту, који је са младачком снагом на номеиутом сабору делајући, много допринео садашњем устројству србскога школства и који нам је основао дечију књижевност србску. Е1ека је с тога хвала и признање овам врстним мужевима са овог места јавно изречена. Живили и дуго делали око упапређења школе и књиге србске и просвете народне!!! Како су још 1867. годиие и Србкиње иочеле приватно учити науке у овој учитељској школи, и како се на њиховом првом исниту осведочило, да ће оне моћи у наукама напредовати; то је и вис. срб. народни Сабор од године 1871. одобрио и дозволио, да и женске могу науке у овој учитељској школи слушати и уз то и иоуку у кућарству и у ручноме раду женском овде добвјати, па и у хармонијском појању н свирци на гласовиру вештбати се. Од тога времена уз мушке учитељске приправнике и женске се у овом заводу јавно и са добрим успехом уче, и оспособљавају за учитељице србске у свима крајевима, где се србска реч говори. По образцу ове учитељске школе заведене су за тим учитељске гаколе србске најнре у Пакрацу, затим и у Горњем Карловцу, од којих последња и данас Србству у оним крајевима велике услуге чини, спремајући ваљане учитеље и учитељице за нагае народне гаколе у Троједној краљевини, у Босни и Херцеговини. Такође су основане веома користне србске висше девојачке школе у Новом Саду, Панчеву и у Сомбору, у којима се младе Србкињице у духу православне вере и миле народностн наше васпитавају и обучавају. И нремда су немиле околности — које су без србске кривице наскоро затим настале, — скоро све наше школе у бившој Војеној Крајини, у Срему, Славонији и у Хрватској, — на жалост, у комуналне школе преобратиле и испод управе наших аутономних црквено-школских власти одузеле; и премда се чнни, као да је на много места међу Србима самим, па и међу неким учитељима љубав к вероисповедним православним србским народним школама охладнила: ипак држим, да су ове неподобштине само иривремене, и да ће здрава и чиста свест србска победу одржати вад свима тим препонама, те да ће се опет повратити у све слојеве народа нашег, а особито међу учитеље наше народне, љубав к вероисповедвој србској народној школи, том најважнијем Фактору васнитања и образовања народа нашег у духу православне вере и миле нашв србске народности .