Школски лист

— 132 —-

износи, и из које оада 16 сиромошних а добрих пнтомаца овога завода месечне стипендије уживају. На дан Св. Саве просветитеља Србског године 1867. прослављена је скромном свечаношћу црквеном и школском педесегчзгодишњица учитељске овв школе унраво педесетогодишњица преселења њеног у Сомбор, којом је приликом проФесор педагогијских наука на ов >м месту у подужој беседи разложио потанко црте из прошлости ове школе. Исте године је 1. Фебруара Епископ Платон Атанацковић знаменито умножио Илатонеумску закладу са нотраживањима својима, која је из протонресвитерата Сомберског, Пово-Садског и Сегединског од обнггина и свешгенства у име конвенције и сидоксије примати имао, и која је потраживања на скоро затим ревносни прота Сомборски Бранков^ћ, од места до места путујући, скунио и обезбедио, те тако главницу Илатонеумске закладе на садашње стање узвисити постарао се. На жалост није се дало нон >ватељу Платонеума доживити разгаирење и процветање своје задушбине. Он је на Цвети 1867. земаљски живот са вечним променуо, оставивши после себе „Платонеум" тај живи споменик доброчинства свог у овој учитељској школи иу Србству, Нека је Слава и Вечна Усаомена неумрлом Оановатељу Платонеума Владици Платону!! И дај Бож*, ^а се на овог славаог Мецената угледају и други имућни синови народа србског, те да оснивају подпоре за приправнике и приправнице, што се у овом заводу снремају за звање најтеже и најплеменитије, за звање учитеља и учитељица млађаног нараштаја србског! ! У почетку школске 1867. године заведена је трећа катедра за помоћног настивника рачуна, геометрије, мађарског и немачког језика, фи зике и економије, на коју је прис ^ављен био Александар Костић дипломирани мерник и проФесор реалке сомборске, који је неколико година у овом заводу ревностно послужио. М^ђу ученицима 186 8 / 9 . г. особито се отликовао Вук (Војислав) Бакић из Перне у Хрватској, који је овај завод као свршени и исиитани ученик горњокарловачке виеше реалке ступио и цо том као народни питомац на свеучилишту у Липисци педагогијске науке и ФилозоФију слушао и од туда се као доктор ФилозоФије вратио, те сада ревностно дела, као проФесор педагогије у првој учитељској школи Краљев^не Србије. Србски Народни Сабор од године 1871. узео је у смислу земаљског закона у своје р^ке вероисповедне србске нар^дне школе, и ову учитељску школу ставио је нод непосредну власт вис. срб. народнкг црквеношколског Савета у Карловцима. У смислу закључка Сабпрског и пр^-вишње уредбе за србске народне школе од године 1872. течај је у овој учитељској школи на три г >дине распрострањен и она је добила најновије своје устројство, сходно захтевима сувремене педагогије и просветним потребама и отношајима данашЕБега напредног времена. Том приликом зав^д^не су у овој учит^љској школи четири редовне проФесорске катедре и нуждна иомоћничка учитељска места, као и место учитељице ручнога рада и кућарсгва. Ради пристојног издржнвања ове школе одређена је нуждна свота из србско народног клирикалног Фонда и установљене су стипендије из истог Фонда за добре учепике ове школе,