Школски лист

— 174 —

гђца Марија (Сандина) Трбојевићева из Карловца. 2. Глигорије Живковић из Слабиње. 3. Гавро Клена из Плашкога. 4 Станко Мајсторовић из Вељуна. — 0 ригозним испктима са III. разредом извештено је у главном у 8. броју овог цењеног листа. Овај ћемо извештај у неколико доиунити. После свршеног „благодарења," кад је ученицима прочитана класиФикација, држао је повереник Шк. Савета г. Никола Ђ. Вукићевић тако красан и одушевљен говор, да је многима сузе на очи натерао. У говору своме одушевљао је младе учитеље и учитељице, да иођу трагом најславнијег иедагога српског Дра Ђорђа Натошевића, који је своју љубав к школи смрћу запечатио, његов дух нека лебдм у свакој школи српској! Поменувши блаженопочившег еиископа песника Лукијана, који је на овдашњем гробљу сахрањен и око чијег се гроба овдашњи ученици често сакупљају, заклињаше их, нека свом душом својом љубе свету веру православну и милу народност сриску, нека свом душом својом љубе свој красна матерња језик српски и језик црквено-словенски, који одржава духовну заједницу међу православним словен; ма. Тронут овим ванредним говором управитељ ове учитељске шноле Нетар Радуловић опрости . се такођер са својим учеиицима. Упозори их, да док су живи, нека не забораве, да су их за свето звање њихово оспособљавала два наЈвећа педагога српска, ПатошесиИ и ВукиКевиИ. Ако се арожислу Божјем веК тако било свидело, да Натошевик овај земаљскп живот остави, то будимо Богу благодарни на великој његовој жалости шрема нама, да му је „отац сриске народне школе и аредао своју илемениту а узвишену душу тако реКи баги у школи нашој ! Поносимо се тиме и ире растанка нагиег довикнимо великим иокојнику своме: „ Слава Т>ор1ју НатошевиКу, слава му /" Громовита „Слава Ђорђу Натошевићу, слава му!" захори се из свију груди. Одмах за тим праправници и нриправнице, и сви ирисутни, сви сузе ронећи, а неки и на глас јецајуки, отпојаше побожно тужну песму трократно „в^кчнлА плматк ". Кад се потресене душе мало умирише, обрати се управитељ Радуловић поново ученицима својим, са изјавом, да носле Натошевића српско учитељство нема другог стожера, нема другог човека, око војег т5исмо се сви учитељи сакупљали као оно пчеле око- матице своје, осим Николе Вукићевића, десне руке и друга Натошевићевог, јер је Вукићевић много и од свију народних учитеља највчше допранео, де је данас име Натошевићево тако светло у народу српском, да смрт његову сав народ оплакује. С тога га свечано поздрава у име учитељског збора и у име оспособљених учитеља и учитељица. Громовито „живио Вукићевић" захори се из свију грла, а одмах за тим заиојаше му свн длногла л'ктд. Г. Вукићевић изненађен и тронут оваким искреним призвањем и свесрдном благодарношћу за рад и труд свој, овде далеко од својега завичаја загрли управитеља Радуловића, на се с њиме пред свима изљуби, а оча му беху од узбуђења пуне суза . . . Дај Боже, остао овај искрени дочек нашем вредном ветерапу учитељском увек у драгој усиомени ! Тако се завршила ова последња школска свечаност ове шк. године. — 0 свему више и огшшрније у „ извештају о овој учитељској школи". — р.—