Школски лист

— 176 —

друга два задатка. — Обоје учинио је за то, да би — иротивно мојој намери — могао рећи: „Све, што се у овој књизи саветује и препору чује, односи се на детињско од рођења иа до аоласка школе" .. . „ А то је доба ... до навршене шесте године ", — и да би на тај начин „задобио штосигурнији темељ" за побијање неких мојих изрека. Само оцењивање књаге почиње од онога дела, у ком се говори о усавршавању деце у знању. Г. Н. вели, да га подела дотачне грађе „јако потсећа на поступак А. Каменског" у том погледу. — Но ја га могу уверити, — да нисам загледао ни у чију књигу, кад сам гшсао „Поуке о васпитавању", — и тако, ја бих се могао ионосити тим, што сам радећи самостално — погодио исти нут, којим је у васпитавању имао неумрли словенски педагог Ј. А. Каменски. Г. Н. не одобрава мој захтев, да дете носматра извесним редом све делове тела човековог, „који се е иола лако иримеКују —ваљда зато, што је то „исти Песталоцијев захтев". Ну он није хтео да каже, које сам ја делове тела ту мислио, и ако сам их ја све изређао у истом одсеку на стр. 56., и није хтео да наведе ону реченицу иод наводнам знаком, која је онако иодвучена и у књизи, — те онда излази, да сам ја сувише захтевао, а не да је он неверно иредставио ствар. Тако исто, ја сам на стр. 58. именовао домаће животиње, које деца могу да иосматрају и описују, — а г. Н. ииак вели : „По овоме за основну школу о животињама и не остаје ништа". Г. Н. тврди, да ја захтевам „ класифицирање " биљака, па вели: Овде је баш нужно нагласити, да се овај распоред не тиче основне школе, него деце, која још нису иошла у школу". — А ја тражим само, то, да родитељи упућују дете, да иајиознатије и најкорисније биљке, које иросматра и упознаје, иореди и ређа (н. нр. по величини), да би једну од друге боље разликовало. Тај одсек завршио сам овако : „Ово је уједно ириирава за увршћивања биљака у извесне групе по сродности или сличности, дакле је иочетак класкФикације, која се иосле у основној школи даље развија" (стр. 66.) Но г. Нешковићу није мшло у рачун да и то наведе из истог одсека. Код познавања минерала, ја сам казао, да, и ако минерали не занимају децу, опет има могућности, да им се „иочевши од шесте године, иокаже неколико минерала, особито оних, који су нам најкориснији , и који су деци уједно и најиознатији " (стр. 66). — Г. Нешковаћу и то је много, јер вели : „И ово све треба дете да научи од рођења до шесте године" ! — Тако исто на стр. 59. ја каЈЈсем: „треба да се родитељи разговарају са дететом (иочевши од гиесте годане ) о користи и штети" домаћих животиња; и на стр. 64. велим : „Старија деца ( иочевши од гиесте године) нека посматрају. ... корен или жиле" ; — а г. Н. све то трпа у своју Формулу „од рођења до шесте године" ! — Помињући поједине особине минерала, ја са.м на стр. 66., наглашавао свуда чулне радње, и подвлачио сам речи „види", „чује", „оииаа "; — а г. Н. износи другу објективну страну, само да би ствар изгледала што тежа. На стр. 67. рекао сам и то, да се дете иосле навршене шесте године