Школски лист

— 171 —

којима учитељица треба да пође, а лавиринат осталих ситнијих стаза, које су поред главнијих тако на често умрежане, те остављам, да учитељица сама изнађе. Међу тим, ни ово није тежак посао, јер кад учитељица једном само зарони у дубину живота народна, ово ће само од себе ићи. (Свршике се.)

ЈШНЕТ ВШ БРАЋО ФОНД ДР. ЂОШ НАТОШЕВИМ! I. Мисао и речи др. Лазе Станојевића врстног председника црквене општине новосадске: да се на просветном пољу неуморни рад др. Ђорђа Натошевића овековечи признањем целога народа, одјекну у сцаки кутић; на све четвр стране српскога света! Изненадна смрт тај изненадни удар а огромни, заслужни и неуморни тридесетогодишњи покојников рад, даје нам одугаевљења снаге и крепости, да му обесмртимо име за увек, да пођемо стопама његовим, да насљедимо дело његово, да се покажемо достојни насљедници његове замисси, да осведочимо и пред другим да његова мисао погинути неће, да покажемо да смо заслужни такових синова; да сплетемо неувела венац, поштовања, признања и синовље благодарности! И ево прва већ прегну просветољубива општина новосадска да покаже да је и овде прва на бољитку народа и закључи и основа фонд ноји ће да носи име: ,"Фонд Др. Натошевића" ; који ће да буде светилник и нотпора сиромашним српеким православнам ошитинама, који ће да буде утирач суза удових и сирочади српског учитеља, који ће да буде крило српском учитељству! О да лепе замисли, да лепа поштовања и мудра схваћања ! Ко већма да се зарадује овом прегнућу, ко већма да је захвалан овом старању; ко више да се одушеви за ову ствар, ко више да прионе и пригрли ово узвишено дело . . . ко више него народни српски учитељ. Заиста нико више, нико већма! Хвала ти по сто пута врстна просветољубива срнска општино новосадска! Хвала ти врстни докторе Лазо председниче, врли пријатељу школе и подмладка њеног, на твоја уста изађоше речи : обесмртимо, овековечимо име и заслуге великог нам