Школски лист

— „Часловац ради вештбања у црквено-словенском читању намењен народним школама сложио Мита Нешковић; — и „Псалтир словенски радн вештбања у црквено-словенском читању намењено ■ народним основним школама сложио Мита Нешковић," које све три књиге издала је књижара Л. Јоцића у Н. Саду. Уз то нод бр. 189 Ш. С. достављена је мени оцена поменутих књига, коју је поднео високој Хрватско славонској влади преч. г. Јован Петровић вероучитељ прав. младежи на државној учитељској школи у Загребу са званичном пропратницом управе те школе и однисом помонуте високе зем. владе у овом послу на вис школ. Савет управљеним под 28: Рујна нр. год. на 8148 бр. Враћајући поменуте књижице, и сва озго поменута званична акта, част имам најпонизније овоје мњење вис. школ. Савету изјавити, да ја оцену г. Јована Петровића на поменуте три књиасице усвајам, и с њиме се слажем, а од с&оје стране још и сљедеће примедбе придодајем : I. Буквар словенски Мите Нешковића, што се спољашњости тиче штампан је на доброј артији и врло лепим иисменима. Што се методичног распореда тиче, доста је добро изведен. Само држим да је взлишно и неупутно било за прво читање славенско узети србске речи и реченице као што су : шта ти шушка Ида ? Зашто пузиш Лизо? Чеда каже цици мицици ! Много би боље било, да су за прво читање славенске речи узете што се и у србском језику налазе, кео што је то у досадашњем буквару олавенском, из кога је и како већи део градива за читање и разумевање, наиме цео четврти отсек узет. Будући дакле да имамо већ од вис. школског Савета одобрени црквено-славенски буквар који је бољи од овога ; то држим да нам није за сада нуждан овај други, и да га не би требало одобрити бар док се не исправи у њему све оно што би по смислу оцене г. Јована Петровића вероучитеља загребачког изменути нужно било. П- Што се Часловца тиче, г. Нешковић одабрао је из црквеног часослова, доста добро, оно градиво што се за читање на овом степену употребити може. Само је велика штета што није најлепше предмете из часослова, а то су „изобразителна", није у свој часловац уврстио, а на против изложио је на недељној иолуноћници ипакоје^од свих осам гласова, који спадају у октоих; а кад је већ могао изоставити што је хтео, са педагошког гледишта не би требало, да је други псалом из шестоисалма (37) у овај часловац уврстио. Велике су мане Нешковићевог часловца, што је молитве без разјаш ■ њења уврстио, а баш те молитве добро су разјашњене у „Школском Листу" од г. 1859. до 1864. Друга је мана, која се никако опростити не може, то, што скоро сви псалми који су штампани успоред са ерпским нреводом нису разјашњени на србски, него је скоро свуда од речи до речм унотребљен текст из Даничићевог превода, који се као што је познато, у многоме разликује од нашег славечског иревода нреведенога са стародревнога грчког превода „Библије 70. толковника". Разлика је на много места тако грдна да сасвим противно показује од онога смисла, који се у славенском псалтиру налази, и кад би учитељи и ученица овај