Школски лист

— 206 —

Тога дана пре сл^жбе Божије крштен је Сулеман АџиаФиловић, један од прве Фамилије, житељ Грачанички, рођен у Босни, човек од 28 година, матер ш кућу има и једно женско дете, које је све оставио, а жену је пре годину дана отпустио. Он је своју жељу изјавио прије неколико година, да би рад да се крсти у Српско-православну веру; и пошто је ове јесени ноново јавио се у месту пречастном г. проти Петру СтеФановићу и рекао: „да од ове јесени никако не би рад да изостане, а да се не крсти". Пречастни г. прота јавио је Његовом преосвештенству г. владики, и по добивеном одговору отиде са истим Турчином у месту котарској области и изјави овога жељу, која је узела Турчина строго на иснат: „због чега то чини" ? на које је исти слободно одговарао, а никако се вигае иије жтео повратити турској вери ; а по испиту није смео више ни својој кући ићи, бојећи се Турака; но отишао је кући пречастног г. ироте. Кад је о том добро обавештена ово местно Српско-иравославно-црквено-школска општина, нод председником г. Петром (младим) Иванишевићем, она је узела овог под своје закриље; иустила га је у своју црквену кућу, најмила му је послужитеља, који га служи и редовно сваки дан доноси му из наређене гостионе јело ; за тим му је дала направити нове хаљине, и кад је све спремљено — свима је знано било кога ће се дана крстити. * А као што је обичај у Босни по свршетку јутрење, таки започети и слулсбу Божију, то је народа још о јутрењу толико се сакупило у цркву — колико нигда није. Пречастни г. прота свршио је оглашење и крштење онако као што је у црквеном правилу. Оглашени обучеи је у белу крзницу, и добио аме „Михаил", а кум Ристо Јовановић грађанин овдашњи, место њега читао је „Вјерују". Уз нојање „Глас Госиоден на водах" пречастни г. прота одвео је оглашенога на сред цркве, где је по уставу црквеном свршено велико водоосвећење и све друго — као што је требало. После „пострижења косе" уз појање Богојавленских песама пречастви г. прота добео је новоиросвећенога иред олтар, где је у белој одећи, држећи упаљену воштаницу и крст, слушао свечану службу Божију, и на њој се причестио. Пошто је обичај у Босни на дан крстнога имена, по свршетку Богослуженија ићи од куће до иуће, честитати им крсно име, то је и онда учињено ; ишао је и нови христијанин са госп. протом, учитељом, председником местно црквепв школске обштине и другима ; за тим су отишли на ручак кући пречастног госп. проте, који је приредити дао исти председник госп. Перо (млади) Иванншевић, за леп број душа, где се ировело цело но подне уз иесме и здравице, као што то обично и бива код Срба. К. РадељевиК, учитељ.