Школски лист

— 5 —

П0НАВЉАЊ2 У ШКОЛИ. # ) По др. Лрону Кишу. Појмови се од првога чувења никада ве могу толико удубити у иашу душу, да при репродукцији њнховој не буде иотребно опет мало разјашњења и еветлости. Те је због тога потребно понављање, које може да ово постигне и да појам чистијим учини. Али ми не ћемо овде да говоримо о онаквим понављањима, која само затам иду, да у деци механично испреврћу оно што су учила, него о таквима, која већ добивене појмове, новим анализовањем, преиначавањем и расноређењем, могу да учине, потпуно познатим делом душе дечије. Ево, дакле, да размотримо ионављања. Хајде да видимо како смо радили до сада, и да ли би при њима могли боље поступити ? Сваки од нас знаде, осећа, да је много лакше учити с децом што ново, него ионављати. При учењу чега новога и учитељу и ученицима се буда воља, за интересовање не треба децу много иодстрекивати, док је ионављање ненријатан иосао. . . Кад на понављање дође ред, учитељу је тај посао досадан, ученак је уморан, е, али опет шта ће се, кад мора бити. Узмемо дакле дотични учбеник, звонко и јасно јавимо да ће задаћа бити, одавде и довде, у неколико књига слабијих ученака и ноктом забилежимо одакле и докле. А дете мисли, мисли, те на једно смисли да је оно већ учило то, ни не загледи у књигу, те тако цело понављање буде само мучење душе. Но узев за пример и најбољи случај много пута већ и већи део учитеља не зна шта ће да ради при понављању: Иснитују све ученике редом поновљену лекцију, и баш ваљано им буде тај посао досадан и несносан. А баш при понављању би могли дубље заронити у душу дечију, и могли бисмо ввдети, шта и како је дете што схватило, гдје је погрешило, у ошпте где су недостаци, који изгледају на ноправку и донуну. И даље, понављања би могла учинити, да деца дотичии иојам или ствар наставе са свим прнсвоје, она би могла круг њихова мишљења и схваћања учинити потпунима, показала би им где и како да употребе то и у животу. Понављање бива у школи на два начина. Прво, тесно скопчано са увеџбавањем, ради уснеха у овом последњем, и друго на крају школскога ногодишта ради тога, да дете добије јасан преглед о наученим већим целинама, те да ове са свим присвојн. На понављање ради веџбања увек имамо потребе, чим из дотачног целог наставног градива свршимо који већа округлвји део. Овим понављањима је тај смер, да учитељ види : шта и како знају ученица из тога дела, где су недостаци, и није ли можда и он сам изоставио што, што је важно. *) Понављање је у наотави врло важно, јер је оно заиста — како су Латини рекли : мати наука. Те зато држим, да ће читаоде „Шк. Листа" занимати ови иеколики реци о љему, које је напиоао др. Арон Киш, профссор учитељске школе у Будимпешти, који спада међу најбоље и најизвроније мађарске педагоге иовијега времеиа. Преводилад.