Школски лист

— 30 —

којом је доброту имао по молби овог уредништва награду иоменутом чланку одредити. У Сомбору, на Сретеније 1888. Уредништво „Школ. Листа".

Дописи. Стари Бечеј 15/1. 1888. Јучерашњи дан првога нашега просветитеља и учктеља Св. Саве прославили умо са врло великом и овде одавна уобичајеном свечаношћу. У нашем дивном и вељелепном храму о св. служба божијој, при којој служише три свештеника са чествтим г. протом Боротом на челу, појало је овдашње црквено певачко друштво, Станковићеву литургију врло складно и умилно. По свршетку литургије дошло се уз звонење звона у дивну и величанствену школску зграду, где је опет уз појање пев. друштва у великој скунштинској дворани обављено водоосвећење. У цркви је добри и вредни наш г. прота дивну беседу светитељу Сави изговорио, која је од многобројнога народа са великом пажњом силним допадањем и узвиком „Живео" пропраћепа. По водоосвећењу изговорио је г. Стеван Жекић најстарији учитељ овдашњи беседу.*)

Бумапи, 16. Јануара 1888. Ове године имадосмо о Св. Сави овде свечаност у школк какве у месту до сада није било До сада је само водоосвећење обављено у школиј за овам би дечица школска одпојала дивну песму Светосавску и тиме се завршио дан Св. Саве Ове године иак млади г. г. учитељи снремише нам више душевна узкивања тога дана, украсише школу ликом Св. Саве, што га је школи овој ноклонио ревни и врли јој управитељ г. Стева Секулић бележник местни и ликом, што иредставља спалење моштију светитељевих на врачару. По свршеном водоосвећењу ступи ученик један на средину те нам одекламова ону красну народну иесму „збор зборила господа ришћанска". ... За овим чусмо овдашњега г. учитеља Душана Мирковића, Н1>1 лмп и Д1В1) нацрта у говору своме значај данашњега дана позивајући нас да школу пазимо, да децу у школу упућујемо, јер школа нас води просвети, слободи и племенитости, на школи иочива цела будућност једнога народа, у школи нам народној лежи спас — и ако овако чинили будемо иоказаћемо се достојним потомцима свог великог учитеља и иросветитеља Саве. За красним овим говором дошла је декламација кесме Лазићеве „На Врачару", коју је на опште задовољство издекламовала ученица једна IV. разреда. Као што видите, свечаност је ова обављена иа ипак је тако дубоко остала урезана у срцу сваког ирисутнога а јер је то за народ наш овде новина од сваког је радосно поздрављена. Како ли жале они, који незнајући не дођоше а да чују и да виде славу ову школску. Ја сам се *) Ову беседу у даиашњему броју ,,Школскога Листа" саобштавамо. Уред.