Школски лист

свези с природом, човечанством и божаством. То су три тако рећи елемента, која окружују сваког човека и он је по томе приморан, да сва та три елемента што бол,е унозна и испита. То познавање иде у три иравца, по којима човек још као дете у нар. школи мора да иде. Из та три елемента одабрани су и предмети што треба да се у школи уче и који се деле на три гомиле: нанау ку о свету, науку о човеку и науку о Богу. Наука о свету упознаје нас са снољашњим предметима света, тако, како их ми нашим чулима можемо да схватимо. Осим других чула, особиго чуло вида и слуха упознаје нас вајвише с нредметима који се у свету налазе. Наука о свету назива се још другче реална наука. По овоме дакле можемо рећи: да у паставне предмете у нар. школи спадају реалпе науке. Сви предмети што се налазе у свету подел.ени су на две велике групе. У прву гомилу спадају оне појаве, којихделови сљеде у времену једно за другим ; или пак чији делови заузимају неки простор. Ако ово ставимо у неке извесне ограде, онда имамо пред собом бројеве и то бројеве нростора и количине. По томе дакле наука о свету садржи у себи : реалне предмете, наставу у бројевима и простору. Реална наука бави се оним предметима у природи, које можемо да приметимо нашим чулима, у опште са свима онима што има у природи, као и са појавама које се у н>ој збивају. Посгепено душевно освајање спољашњег света је она цељ, којој се ученици тек корак по корак приближују, и која се неностизава на један пут, него томе треба више времена кад се млађани дечији дух будити почне, заузег је он с тим сиољашњим светом и добија из овога разноврсне утиске, које мора да схвати, себи присвоји и у логичан ред стави. У овој душевној радњи налази дете себи забаве. Ова нрва настава о свету, која треба да се предузима с дететом у његовом најранијем добу у родитељској кући а иродужи у школи, долази ио својој важности у прочеље свеколикој осталој настави. Настава ова не добија своје име од своје материјаине садржине, него од облика у којем се оно ученицима приопштава Име је те прве наставе о свету : посматрајућа — очигледна настава. Али развитак душевних снага детињих оживљује у њему ону већу способност и потребу, да предмете као такове посматра и да исте схвати по њиховим објективним својствима и особинама, реална цељ наставе ступа сада напред а усљед те промене мора се и наименовање на-