Школски лист

— 69

служи ми као доказ и говор тамошњег честитог шк. управитеља г. Каменка Миче при погребу Лазином на шкодском прагу држан иред више од хиљаду ожалошћених поштоватеља Лазиних, који дођоше, да последњу почаст учине добром учитељу свом. Лазар Илијевић је био потнуно здрав човек, и у нетак у вече п / 28 . Марта растане се са друговима и пријатељима с којима се редовно састајао на разговор, у ] /г10 сати у вече. У суботу око 6 сати устане и пошто га је млада супруга му нудила, да се мало одмори, јер је држала, да пије могао спаватч те ноћи добро због плача малогму мозимчета, нослуша јој савет и на једаппут га удари капља и иосле 1 мипута Лазар није био више међу живима. Сутра дан у недељу 13 / 25 - Марта био му погроб у 2 сата по подне, где се искупило и старо и младо и Срби и Романи, Мађари и Немци, дакле сви грађани Чаковачки, и држим да нећу иогрешити ако кажем на броју до хиљаду душа осим нас 7 који из Црепаје на ову тужну свечаност дођосмо. При опелу је чинодјествовао тамошњи свештеник г. Ђурић, а певачко друштно је са својим вештим ликовођем појало врло складно. Више венада ноложише на одар, од којих је најленши од певачког друштва био. У школском дворишту на прагу школе држао је говор тамошњи управитељ г. Каменко Мича, где је списао и јасно претставио живот и сав рад малога покојника са тако тропутим гласом, да је морао више престајати од плача и јецања слушатеља. По свршеном тужном говпру носило се мртво тело преко пијаце у храм Божији, где је онело обављено. Други говор у цркви носле св. евангелија држао сам ја, где сам нагласио, шта у Лази изгуби Чаково, шта народ а шта родбина и ожалошћена породица итд. Осим певачког друштва при спроводу свирала је ондашња банда жалосне несме, која се измолила, да то из поштовања према нокојнику и према учитељу бар учини. Заставу црну, која се носила пред певачким друштвом, положише у мрачни гроб са Лазом. Дакле погреб је био такав, како само наши најзаслужанији људи дочекати могу. Нећу и не могу да пропустим оно што је од господе' Чаковчана заиста врло лепо и хвале достојно, а то је што.су као штсу чујем узевши у обзир стање Лазине удовице и двоје малих сирочади — сав трошак око тако сјајног погреба на се узели ; па акоје дакле тако, хвала вам госиодо и пред Богом и пред људма, јер и по томе видимо, да сте достојни земљаци великог учитеља србскег Доситеја Обрадовића, и по томе видимо да сте свог учитеља Лазу искрено љубили и поштовали. И сада, када ове ретке пишем, обузима ме за таким другом плач, те не могу даље, за то и велим : „Бог му дао мира и покоја онде, где су и остале рајске душе, и био му вечан спомен међу нама, нека му је слава" ! У Црепаји 19 /зг Марта 1888. Љубонир Ђурав, учитељ.

држана код високс кр. хрв. слав. дзли. земаљске владе 5:17. Марта о. г. поводом „Меморандума Србаља посланика на оабору троједне краљевине."

Овој конФеренцији председавао је пресветли г. дј >. Стеван Саевец, кр. оделни предстојник за богоштовје и наставу. Од стране в. владе беху