Школски лист

- 70

присутни још г. Ранко пл. ЈурковиА, кр. оделнн еаветник и г, г. Јосии СтипегиК и Антон Цувај кр. земаљски школски надзорници. Српски клуб заступаху г. др. Васа ЂурјевиК, председник истог клуба и поднредседник сабора троједне краљевине, г. г. посланици прото Петар МандиИ, тајник српског клуба и прото А. МејиК. Усљед посебног позива кр. зем. владе нрисуствоваху истој конФеренцији као вештаци г. Петар Радуловић, управитељ српске учитељске пколе у Карловцу, г. Сава ДиклиК, управитељ грађанске школе у Глин^ и г. Владимир КрасиК, уаитељ вржбаонице српске учит. школу у Карловцу. — КонФеренцију отворио је нресветли г. др. Спевец, кратким али прелепим говором, захваљујући се свима члановима, који се позиву в. владе одазвали и упозоравајући их на важност предмета, који ће се овом приликом претресати. Кр. зем. шк. надзорник као известилац в. владе, г. Стипетић, читао је тачку по тачку „меморандума српског клуба", те се о свакој тачки повео посебни разговор и договор. Г. др. Васа Ђурђевић, који је у овој конФеренцији водио прву и главну реч, како објективним разлозима својим тако и прелепим тумачењем разлога својих, највише је допринео, да се в. влада изјавила сноразумном са „меморандумом клуба српског." После свршеног договара сви Срби члановл конФеренције представили се преузвишеном Бану. — р. —

Минист. извештај о стању школа у Угарској 1885 6. г. (Из г Нбр1апН6к Х^арја" прибележио М. БАНДИЂ.) (Свршетак.) XI. Сродње гххзсоле. Средњих школа било је свега 178 и то 150 гимназија и 28 реалних школа. Између гимназија било је 88 са осам разреда, 39 гимназија са четир разр. 17 гимн. са 6 разреда, и 6 гимназија са неодређеним бројем разреда. Између реалних школа било је 21 подпуна, 5 са чегир разреда, и две са неодређеним бројем разреда. У 122 средње школе био је наставни језик мађарски, у 33 школе учио се маћарски језик као главн л школски предмет, у 7 школа учио се се мађ. језик као номоћни наст. језик, а у 11 средњих школа у којима је наставни језик српски, хрватски и др. учио се мађарски језик као облигатан предмет. Број ученика је 42,120 за 612 више него прошле године. У гимназијама нарастао је број ученика за 0 63% а у реалкама за 6 49 0/ 0 . — Пре свршетка школске године изостало је од сваке 1000 ученика 71; из I. разреда од хиљаде изостало је 106 ученика, а из других разреда од хиљаде само Б9 ученика. Највише изостају из I. У. и VII. разр. Више изостају из реалиих школа него из гимназија. По матерњем језику од ученика средњих школа било је : 7ГЗ°/ 0 мађара, 16 5% немаца, 6% романа, 4 3°/ 0 словака, 1 8°/ 0 србо хрвата, 0'3°/ 0 талијана, 0 3°/ 0 рушњака и 0 4°/ 0 других језика. По народностном броју становништва од 100,000 мађара било је у овим школама 452 ученика, од толико немаца било је 341, од толико србо хрвата било је 121, од то лико романа било је 101, од словака 94, од рушњака 34 ученика. Од броја ученика средњих школа 96'4°/ 0 говорило је мађарски. По вери ученика ог 100.000 становника римокатолика било је 274,