Школски лист
— 71 -
од толико грко-католика било је 110, од толико ист. православних било је 104, од толико реФорматске вере било је 260, од унитарске вере 506, од израилћана било је 1240 ученика. Чивути највише посећују ове школе. За испит зрелости пријавило се у гимназијама 2278 ученика, у реалкама 222 ученика. Писмени испит положило је у гимназијама 93 6% У реалкама 96 8°/ 0 . Усмени испит ноложило је у гимназијама 75 7°/ 0 , у реалкама 84 2°/ 0 . Број наставника у средњим школама је 2903 и то 2366 у гимназијама и 537 у реалкама. Од наставника 76'3°/ 0 имало је динломе. Мањеје наставника са дипломама у гимназијама него у реалкама. Од наставника 92-3°/ 0 подпуно су знали мађарски, 5 2°/ 0 мало а 2 4°/ 0 нису знали мађарски. На издржавање средњих школа потрошено је 4 милијона 72,450 Фор. Од ове своте 16'5°/ 0 издала је држава. Из (Хер1апИ6к 1арја.) Ванди^.
рЦоштсгЕа:. Село Крушедо 21. Марта 1888. Јављам Вам, врлопоштовани госп. Уредниче жалосну вест, да смо данас иредали матери земљи мртво тело, негдање Ваше ученице, а бивше Приједорске учител>ице, Јелене Шикопаријине рођ. Три®уновићеве. Врла покојница родила се у Руми, а умрла је после кратког ал' тешког боловања у цвету своје младости, 22 години. Пошто је свршила у Новом Саду вишу дев. школу, ступила је у сомборски учит. завод у намери, да се изобрази за срп. нар. учитељицу. 'Гу је неуморно и ревно прибављала себи корисна знања, како би као потнуно изображена учитељица ступила у народ свој. Њен наставнички рад отпочет је у Босни, и то у варошици Приједору. Био то рад сваке хвале достојан и она га је све то већма усавршавала. Ал' кобна болест, која не пита ни за шта, прекиде јој ту племениту намеру, и одагна је одонуд у дивну Фрушку-гору, у село Крушедо, где јој муж учитељ беше добио учитељско место. И она се пресели у нади да ће јој се поремећено здравље планинским здравим ваздухом ноправити — а ни слутила није, да ће је ту кобна смрт изтргнути из наручја доброга мужа, те је тако раставити од два мала детета своја, од два одојчета. На укоиу њену беше се много света, а особито из околних места искупило, а у свачијем оку могла се јс видити сузица тешке жалости. При погребу чинодјејствоваху, осим местнога пароха и пречасна госиода, на име : Мирон Николић наместник манастира Крушедола и Милан Понадић парох Марадички. И околних учитеља беше нриличан број, тако ту беше госпођица М. Јовановићева учитељица шатриначка, К. Милин учитељ гргетешки, Л. Богдановић прњ. крушедолски, Ант. Потуричић и Ан. Милан Марин учитељи Марадички. Тужним срцем отпратисмо милу покојницу у храм Божији, где је учитељ марадички А. Марин слово држао, жалећи за покојницом као за некадањом другарицом својом и узносећи је као бившу врлу српску учитељицу, — па за тим предадосмо је матери земљици. Приједорчани сигурно ће се дуго сећати ^-своје негдаље врсне учитељице, као што ће и Крушедолцима дуго на ррцу лежати — за кратко време унозната њена смерна, побожна душа, дчбро и честито срце., А ми са своје стране пожелимо упокојеној и млађоној учитељица рајско насеље и вечни покој! А. М—лв.