Школски лист

— 88 —

Осване и жељени дан, дан св. тријерарха, дан тридесетогодишње прославе учитељевања и петдесетогодишњв рођен дан бабкн; а мали писмоноша поранио је да подели по селу надошлу ношту, коме једно а коме и два писма; али баби донела је пошта пуну торбу иисама са стране од нознатих и непознатих иријатеља са леиим честиткама и зкељама. У 9 1 /, сати зазвони звоно на службу Божију, а учитељеви мали и велики ђаци у порти се скупише. Људи и жене врвише у цркву да се Богу топлом молитвом заблагодаре, за бабино одржано здравље. Из цркве унутило се мало и велико учитељевој кући да му честитају. Одрасли момци, бивши ђаци изљубише му руке и пожелише му дуг живот и здравље. Учитељица римокатоличке деце, госпођица Чордашева нехтеде пропустити а да при овој свечаности са својом одабраном школском децом свога остарелогколегу непосети, те поздрављајући она јубилара, тако и једна од присугних деце, у кратко са језгроватим речима, уручи му леиу киту цвећа. Заједнички обед у најлешиим весељу је текао а особито пак наслађиваху се гости са прочитаним млогим брзојавима из разних места а нарочито пак са честитком учитеља нећиначког у стиховима. В. Н. Мостар, 18. Априла 1888. „Како се уважава сриски народин учитељ". Априла 10. одпутовала је из Моотара мала деиутација у Беч 1Беговом Величанству цару са том намјером, да захвали премилостивзм монарху што је превишњом милости, опростило нашу православну цркву „грчког господства" а предало га у српске руке, будућем митрополиту херцеговачко-захолмском и Екзарху горње Мизије, Високопречастном госп. Леонтију Радуловићу, бившем архимандриту мостарском а дичном и племенитом сину своје отаџбине. До данас прође 112 година, како архинастирска митра не украси српске главе а данас ево, нека је хвала Богу дочекасмо и то. Мала ова депутација састоји се из три врсна и заслужна човјека г. г. Мијата Радовића иредсједника срп. нрав. онштине Димитрија Билића подпредсједника и Николе Љ Мештеровића срп. нар. учитеља и управител 3 а срп. нравославних народних школа, које је обштина изабрала да буду народни заступници цијеле кршне и миле нам војводине св. Саве. Велика је ово почаст за једног српског вародног учитеља, али у том погледу нека је слава таковој свесној и увиђавној оиштини, која своје учитеље и њихове заслуге и труде, оваком илеменитом и вјечитом наградом одликује. Дао би милостиви Бог, да се све наше српске онштиве угледају на овакав лијеп пример наше дичне мостарске општине, а и сви учитељи, да својим трудом и радом и својим иримерним владањем заслуже овако поштовање и отликовање. Нашем пак дичном и врлом учитељу г. Николи Љ. Мештровићу из свега срца желимо: Д.а га свемогући Бог, још много и дуго здрава и кри-