Школски лист

И ако су и до тога закона вероисповедне срнске народне школе у овим краљевинама постојале, и своје законима утврђено, автономно устројство имале; и ако је ерпском народу автовомија у школским стварима и најновијим земаљским законима призната била ; ипак закон од 14. листопада 1874, није имао никака обзира на то, вековима освештано право српског народа, него је напротив поставио такова определења, која су скоро све вероисповедне српске народне школе у Хрватској и С/авонији лишила вероисповедног карактера и у опће пучке школе претворила, и која су управо немогућим учинила оцстанак и развитак вероисповедних сриских народних школа у тим земљама. Многа определења закона тога служила су на очевидну пронаст српских народних школа. Тако је оно у § 24. истога закона, по коме свако место, где има бар 40 школу полазити обавезне деце, мора имати опћу пучку школу и оно у §. §. 26. и 27. по којему места од најмање 3 000 душа морају имати оићу пучку школу са четири одељена разреда. Очевидно је, да кад политичне општине, у којима православпи Срби сами или у већем броју станују, морају издржавати опћу пучку школу, не могу у исто време издржавати својих вероисиоведних школа, јер би то издржавање скопчано било са двоструким ио народ веома несносним теретом. Признати се мора, да државна власт има право и дужност старати се, да у држави постоје добро уређене народне школе, али отуда још не сљедује нотреба, да се народ присил>авати мора на нодизање и издржавање онћих пучких школа, ако већ постоје у ошптинама од старих времена и на историчноме темељу народу омиљене и за њега неопходно нужне вероисповедне школе, које се лако могу удесити тако, да могу одговарати сувременим васпитним потребама државе, у којој тај народ живи. У овом ногледу нека, нам је слободно позвати се на законодавство угарско, које је у XXXVIII. законском чланку од 1868. истина установило комуналне школе али пе имаеративно. него Факултативно за оне само општине, које немају, или неће да држе вероисиоведчих школа; шта више у томе законодавству потпуно је дозвољ^но вероисповедима, не само да могу задржати своје досадање школе, него да могу подизати и нове вероисповедне школе а по томе да нису политичне општине обвезане подизати и издржавати комуналну школу, ако у месту томе постоје или се заведу добро уређене и земаљском закону одговарајуће вероисноведне школе. Томе је нанротив закон од 14. листопада 1874 без сваког обзира на ностојеће вероисповести и на њихове потребе и оправдане жел,е императивно завео нове искуством неопробане и духовним потребама многобројног српског народа ове домовине неодговарајуће оиКе иучке школе , а џ тиме животну снагу вероисиоведних школа у овим земљама сатр^о и могућност онстанка и напредовања њиховог сасвим одузео. Мислимо да није било нужно а усуђујемо се рећи, да није било ни праведно, за љубав страноземске новости, оборити и уништити старо-. давну, домаћу, поштовања достојну установу, вероисноведну школу, нити је то требало учинити у домовини нашој, где је, Богу хвала, вероисно-