Школски лист

— 75 —

ведна свест у народу још жива, свежа и јака, и где су вероисповести вољве не само материјалне жртве приносити, него и моралне напоре иодносити зарад унапређења својих вековима осведочених ваљаних школа, које су грађанима ове домовине у опште, а на посе припадницима православне источне дркне као зеница ока вужне биле, и са којима је народ срећан и задовољан био, јер су оне на религиозно и морално васпитање његово благотворно утицале. Даље номенути угарски Школски закон дозвољава иолитичним општинама, да могу за народне школе одређени прирез и остала ћспеДсЈа употребљавати на издржавање и потпомагање вероисиоведних школа, што се у дотичном месту налазе, према саразмеру броја становништва појединих вероисповести ; и благодарећи том важном законском установљењу има и данае у Угарској више од 13 000 вероисповедних школа, које упоредо са комуналним и државним школама напредују. Особито пак наноменути нам ваља да у свима оним крај°вкма Угарске, — где је закон школски од 1868. у живот уведен, — нема ни једне једине нокомунаљене српске народне школе, иего су све српске народне школе тамо и данас вероисаоведие и стоје под унравом автономних нравославних народно црквених власти, па и у најмањим црквеним општинама находеће се ерпске вероисповедне школе у Угарској добијају од нолитичних огпнтина, или знамениту припомоћ, иди багп и цело издржавање, које им но броју становништва припада, дочам је у Хрватској и Славонији, где је пре 14 година више стотина цветајућих српских вероисповедних школа било, које су такођер издржаване из прихода политичне општине, број такових школа на четири, а у војничкој хрватско славонској крајини на 9 сиао, јер им је свака нотпора одречена од оне стране, од које би се по природи највећма ишчекивати могла. И ако оваково несносно стање и на даље остане, скоро ће доћи време, да ће се и иоследњи остатци српских шко да v краљевинама Хрватској и Славонији сбрисати. Држимо^а би баш у том обзиру ваљало, да се у овим краљевинама већа справедљивост указује сриском народу, који је усљед закона од 14. листопада 1874. у својој религиозној свести јако узнемирен, у својим нравима најосетљивије повређен, и са садашњим опћим пучким школама посве незадовољан. Нужно је још овде напоменути и то, да су приликом увађања школског закона од 1874. у живот, и од тога времена до данас, од школских и политичних власти народу српском велике ненравде чињене. Усупрот установљењу закона тог постављане су за учитеље и учитељице у чисто срнским и у оним онштинама, где су Срби у већини, — особе римокатоличке вере; српске вишеразредне школе у Шиду, Даљу и у другим местима смегааие су са грчко-католичком ил римокатоличком школом, и за учитеље најмлађих разреда постављени су људи, који ћирилицу незнају те по томе у њој децу необучавају; у српске покомунаљене школе, уведене су читанке, у којима су поједини па и ћирилицом писани чланци састављени у духу и правцу римокатоличке вероисиовести, и противни учењу наше цркве и нано«летку у читанкама тима има много такових ијраза, које деца у Срему иу Славонији неразумеју, а неки им на саблазан