Школски лист
Школски 1ист „Школски Лист" излази једанпут у месецу. Предплата је за целу годину 1 ф . 50 новчића, а за Орбију 4 динара. Учитељи оа малом платом, као и богослови и приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата таљу се: Уредништву „Жколског Листа" у Сомбор. Бр. 6. V Сомбору, 15. Јунија 1888. Год. XX.
ПРЕДСТАВИА СРПСКОГ НАРОДНО-ЦРКВЕНОГ ШКОЛСКОГ САВЕТА. ГХодааетттеадо. земаљ. саборзг краљевина ХРБАТСКЕ и СЈ1АБ0НИЈЕ у иогледу ревизије иостојеЛег земаљског школског закоиа. У православној цркви се при служби Божијој употребљује стари црквенославенски језик. На том се језику читају све молитве, апостоли, еванђелија, псалми и духовне химне ; на том се језику само и домаћа богомоља у српском народу одчравља, а тај црквени језик, као гато је познато, има своју особену стародревну ћирилску азбуку, свој правогшс, своје језикословне особине, са којима се он у многоме од српског језика разликује, те се и тај црквени језик мора у српској народној школи брижљиво учити, а то се само у више седмичних часова, за више година приљежнога лежбања и то само у вероисповедној српској народној школи ваљано постићи даје. Велики труд око наставе младежи у црквено-славенском језику не може се, по духу комуналних школа свештенику у дужност ставити, него и своме језику морају и могу децу обучавати учитељи и учитељице православне вере, који се опет томе језику и црквеном појању морају најпре у српској народној, а затим у учитељској школи добро научити и упознати се са методичким поступком, који је за ову наставу поспјешан и прикладан. Без црквено славенског језика и црквеног појања и читања на овом језику није можно по проиису православне цркве ни најмањс богослужење свршити ; те с' тога баш од времена покомунаљења српских народних пткола у овим краљевинама стижу духовним властима посве оправдане тужбе са свију страна, да свештеници на многим местима нису у стању недељом и празником вечерње, јутрење, па ни саму св. литургију служити, јер нема ко да одговара на јектенија, да чита и поје, а све ово служи на религиозно-иорални назадак народа и на упропашћење ре> лигиозног и моралног чувства у породицама и у општинама. И то је управо кардинални разлог, зашто српске народне школе морају бити вероисповедне и за што Срби свуда, где су год, само ону школу за своју сматрају, која у најтешњој унутарњој заједници стоји са