Школски лист

— 94 -

правоелавном црквом. Отуда је и између наука, што се у овој школи уче, на првом месту уз науку вере срисии језик с ћирилицом и црквенославенско читање с' разумевањем и црквено појање на истом језику. Без ових нредмета не могу бити ни српске школе ни српски учитељи зато, што без њих не може бити живота у православној цркви, нити може бити правог религиозног моралног васпитања у народу српском у духу своје цркве, и на темељу вековима освештане и крвљу праотаца наших орошене историчне прошлости народне. За опстанак и развитак српских народних школа у враљевинама Хрватској и Славонији није довољно оно, што је у §. 4. земаљског закона од 1874. изречена само могућност такових школа, него ваља одржати и услове практичне могућности такових школа у овим земл.ама, као што је то законодавство угарско са обзиром на све признате вероисповести у истој краљевини учинило, а ти су услови : да се народним вероисповедним школама неускраћују она средства за издржавање, која су им до најновијег времена политичне општине пружале, и која им ове према суразмеру дотичног становништва хоће и могу да дају; да се политичне оиштвне не приморавају на подизање и издржавање опћих пучких школа тамо, где постоје, или где се успоставе, или се изнова оснују добре вероисповедне школе, које су, као што је озго доказано, српском народу неоиходно нужне а напослетку, да се автономни делокруг српских народно-цравених власти у оквиру врховног државног надзора пуноправно и уважава у краљевинама Хрватској и Славонији. Дужност, коју овај ерпски народни црквено-школски савет, као од српско народно црквеног сабора постављена највиша школска власт у обсегу митрополије карловачке око одржања и одбране вероисповедних српских народних школа у овим земљама има, даје му слободу, да овом нриликом из горе изложене жалбе поднесе високом Сабору краљевина Хрватске и Славоније своју понизну молбу у следећим тачкама : 1. Да се ревизија школског закона од 1874. снроведе с обзиром на закон од 14. свибња 1887. и по томе да се у закон не увод;е никакве одредбе, које би стојале у очитој опреци са српском нар. цркв. автономијом, особито што се тиче школске управе и школског надзора. 2. Да се законом изрече да се све оне српске народне школе у Хрватској и Славонији, — које су до 1874. године а местимице и доцније до најновијега времена биле вероисповедне, а затим су било из којега узрока у онће пучке школе обраћене, — имају иуноправно новратити у своје првобитно стање, и одмах се прогласити за вероисповедне српске народне школе, па ставити под автономну народну-црквену управу. 3. Да се све оне српске народне школе, што се налазе у дворишту Божијих храмова православне цркве или покрај парохијских и Филијалних цркви, или за које се иначе докаже, да су од православно црквених опгатина основане, одмах поврате у посед православних црквених оиштина и прогласе за вероисповедне српске народне школе. То исто да се учини