Школски лист

— 95 —

и са оним народним школама у бившој војничкој крајини, у којима је чисто српско или већином српско становништво. 4. Да се у другим помешаним нолитичним општипама и местима, где има бар једна четвртина Србал>а, и где они то захтевају, законом дозволи установљење вероисповедне српске народне школе. 5. Да се у опште политичним општинама на вољу остави, да могу потпомагати, подизати и издржавати вероисповедне школе. 6. Да они становиици једне политичне општине, који издржавају добро уређеиу своју вероисповедну школу, не буду обвезани прилагати на издржавање опће пучке школе у том месту или у другим местима исте општине. 7. Да се законом земаљским ујамчи, да се здања, закладе и добра православним српским вероисповедним школама намењене, ни у којем случају не смеју на друге цјели унотребљавати : него само на цјели православних вероисповедних српских школа. 8. Да се законом призна јавност свима вероисповедним срнским народним школама; даље 9. да благоизволи Високи Сабор одлуком високу земаљску владу упутити, да већ сада срн. учит. школи у Г. Карловцу нодели право јавности у смислу поновљених представака овог српског нар. цркв. школ. Савета; да постављање епаркијских школских реФерената за вероисповедне срп. нар. школе у оним дијецезама нравославним, које ее у Хрватској и Славонији налазе, непречи ; даље да се читанке у опћи пучким школама приреде са избегавањем свега онога, што је у овој понизној представци међу тегобама споменуто, и најпосле да се учење вероисповедних предмета у колико би у опћој пучкој школи више од 20 православне деце бало, постави способан учитељ православне вере, иначе ову дужност да има вршити дотични парох ове вере уз саразмерну награду од политичне општине. Према овде изложеним захтевима имали би се у досадањем школском закону од 1874. §. §. 3. 4. 6. 11. 24. 25. 26. 27. 28. 54. и 81. и још други непробитно изменити и у опште цео закон тако устројити, да не стоји ни у задњој^ опреци са автономним правом православне цркве, и да омогући васпитање и наставу младежи сриске у духу православне вере и своје српске народности. Потписани српски народно црквени Школски Савет иотпуно је уверен, да — ако се ионизна ова његова предсаавка од Високог Сабора краљевина Хрватске и Славоније у достојан обзир узме и уважи, и ако се овом приликом према горућим вероисповедним и моралним иотребама сриског народа у Хрвстској и Славонији и са обзиром на автономна права тога народа школски закон краљевина Хрватске и Славоније преустроји, па се тим могућност даде, да србска народна школа у овим земљама ноново оживи, ојача и процвета; — да ће се тим не само тим начином лепа слога и истинита љубав између два братска племена, између Хрвата и Срба, за навек учврстити и одомаћити, на опште благо једног