Школски лист

ма којем поколењу после нас — чим са свим нестаее религијозно моралеог живота, - са том само разликом, што су дивљи народи непросвећени, а данагањи су пивилизовани, те би но томе били и много страшпији — дивл>аци. Морао сам ово неколико ре™ да речем и ради наглашивања важности религијозноморалног живота, а и ради оних, који можда не схваћају важност и потребу његову. Кад би отац сам био образац побожног и моралног човека, и кад би непрекидно усађивао у своју децу религијозан дух, онда би био на поуздапом путу, да у својој деци развије потпуну индивидуалиост, какву само педагогија захтева, — али, ако би и иначе био са евчм свестан о својој васпитачкој задаћи, дакле, ако би добро познавао све васпитне начиие и средства, којима треба да се служи при васпитавању. У целом васпитачком раду своме треба отац нарочито да избегава једнострапост, јер она пигде није тако убитачиа као баш при васпитавању. Оп треба хармонично да развија у детету и ум, и срце, и вољу. Ни једпо од ових не сме претоваривати, јер то одмах иде на штету другог. За данашње васпитавање може се рећи, да му је највећа мана једностраност, а са те једностраности највише пати ум, јер сви то што већма кљукају, док срце и вољу остављају са свим у нарлогу. (Управо и на развијању воље се ради, али у са свим лошем правцу ; но то ћемо видети доцније, кад будем о вољи говорио.) Отуда и упада даиас тако јако у очи разлика између знања и образовања. Наићи ћемо сада у животу на вазда таких људи, који су пуни знања, и од којих су по можда светског гласа стекли, па ипак да нису образовани. Срце је у њих камен, а воље своје у опште немају. Дугиевпо потпуно хармонично развијени људи данас су врло ретки, а нађу ли се где, ту су увек врло виђени и поштовани. Њих подједпако цене и уважавају и од горе и од доле, на сваком им се кораку указује новерење, јавно их мишљење прогласи за избранике божје ради користи општице, у којој живе, ради среће народа свога, па и читавог човечанства. Отац иикад не сме сметнути са ума хармоиичпо васпитавање деце своје. Свака реч његова мора у три правца делотворно утицати на дете. Он мора чисто осетити, како речи, савети и напутци његови као кроз какве живе одводнице подједнако струје и кроз ум, и кроз срце, и кроз вољу детињу. Дакле он треба све ово троје једно с другим у свези да раз-