Школски лист

X ф . 50 новчика, а за СрСшју 4 динара. Учитељи са мадом платом, К1о и богослови и ириправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата гоаљу се : Уреднигатву ,,Школгког Листа" у Сомбор.

Бр. 8. У Сомбору, 10. Августа 1888. Год. XX.

Отац као васнита*!. Ледагошка расирава. (За награду.) Шад се отац буде трудио заједно са опим другим Факторима, који су за то позвани, да овако негује и развије детиљ ум, онда треба да се стара, да тај рад свој и крунише. А крунисаће га тако, ако буде иорадио и успео, да ум буде господар целога бића детиња, ако дакле васколики рад духа детиња буде управљан по саветима здравога разума. Буде ли дете већ као дете привикнуто, да умом зауздава свако ексцентрично расположење духа свога у по неким критичним тренуцима ; кад га какав норок или етраст хоће да заслепе — онда ће то дете у будућности као човек заиста бити дмван узор и образац, како треба владати над собом. У овом владању над собом огледа се не само врховна моћ ума над целим повечјим бићем, него уједно и познавање себе самог. За владан,ем пад собом треба евако да се труди, јер еамо ко над собом уме да влада, умеће и над другим. Опо је учинило Ликурга бесмртним, лукавога Октавијана господарем света, а сина обичног адвоката Наполеона паследником великога Алексапдра. Диван пример владања над собом показао је и Сократ, кад је једном приликом услед пеке кривице свога слуге рекао му : „да иисам у јарости, бих те сада истукао. " А ретки обрасци владања над собом били су и велики Америкапци Франклин и Вашингтоп, којима је можда баш ово владање над собом пајвише помогло, те су постали за живота тако славни и виђени, а после смрти — бесмртни. У владање над собом, дакле у другом реду уму подређено, спада и умети се одрећи макар и најмилијих наслада и уживања, ако устреба. За ово одрицање вели једап филозоф : „ ова је. реч, т. ј. одрицање, језгра свакидашње практичне филозофије,