Школски лист

- 126 —

програм задовољстви, чаробап начин, који нас сиасава од разочарења, који нас мири са животом, који пам служи за иоузданог вођа и кроз најочајиије ирилике Човеку, који уме да се одрече, не треба много у животу, а јога је Сократ рекао — и до данас се ово толико пута обистинило, — „да је оно пајсреЈшији човек, који има најмање потреба " Историја је забележмла много примера, на којима се може видети одрицаље и најмилијих земаљских сладости и уживгња, а ради среће народа или својих ближњих или ради начела. Ликург је утврдио несложиву моћ Шпарте тиме, што се са самопрегоревањем одрекао краљевског достојанства, па и самога живота у отаџбини својој, само да гато дужег века буде устав његов, који је био удешеп према духу Шпартанаца, те да домовина његова процвета и да утврди своју будућност. Он је умео не само да се одрече, него да се и жртвује за срећу народа свога. Диоклетијан , кад га иосланици позваше из његове осаме за владаоца, овако им одговара: „Кад бисте видели, какав диван кунус ја овде изводим, за цело не бисте тражили од мене тако што." А наш св. Сава ? — Куда ћете лепшег примера одрицања ? — На СиМјеон мироточнви, Симон монах, Ана и мајка Анђелија, који се одричу свиле и кадиФе краљевских дворова својих, да са голог камена клечећки славе великога Творца ! . . . Ове две врлине: умеги владати над собом и умети се одрећи најбоље показују, да код човека са тим врлинама заиста ум господари и да се тај никад не ће иовести за страгаћу или иороком каквим. А, гато је најглавније, ти људи са овим врлинама никада неће почииити никакву лакомисленост , а лакомисленосг је у нагаим данима најгора мана другатва људског. Но не мана, него она права црвоточина, гато највећма гризе и убија морал, а у место њега гаири поквареност и разврат. Несталност ума родитељ је лакомислености, а лакомисленост је опет непосредни родитељ свему покору у свету. Са ње је многа мајка закукала, мног отац пре времена оседео и оронио, мног живот пре времена иструхнуо у гробу. Сведневним крађама, отимачинама, убијствима и јога стотини недела под другим именима бар у три четвртине случајева узрокје — лакомисленост. Па зар можега, срнски оче, допустити, да се и у твоме породу угнезди клица ове страгане немани, те да зар и оп, кад се ова клица развије, (а она се брже развија, него што мислимо) буде можда не само убијца своје среће, него зар да раскоиа и твој