Школски лист

— 129 -

учатељ, учитељ или ђан. Правда и закон нека се на сваког иротеже. Управитељ треба да до своје чаети стручним образовањем и великом праксом дође, а уз то би ваљало, да и годинама, па и службом од својих колега старијих. Само такав управитељ може успјешпо радити, такав може својој задаћи потнуно одговарати. На против, који управитељ до управ. столице протекцијом дође и који се на љој силом закоиских параграФа држи, тај не може све и кад би сам хотио — успјешно и онако радити, како се то од љега тражи и изискује. И самој колегијалности је у таквим приликама мртвачко звоно одзвонило, а да не говоримо о другим штетпнм иоследицама. Добар управитељ треба да подручне учитеље уједиии и да их унути на складан и заједнички рад. Он ваља да их држи у лијеиој слози и доброј волш и да их нривикне, да се не истичу један мимо другог, него да слошки раде за љубав цјелине, како би се ирава цијел данашље школе постићи могла. Добар управитељ треба да је добар посредник између школе и дома и између учитеља и родитеља. Он треба ове да мири и зближује, како би школу са домом у највећу хармонију довесги могао. Добар управитељ треба да све списе и записнике тачпо води и у реду их држи, а морао би и добар конциписта бити. У кратко : добар управитељ треба да је религиозан, добар Србин, теоретичио и практично спремљен, врло моралан, савјестан, епергичан, тачан и душом и тијелом школи одан. Мора имати јасап преглед цјелокуиног школског рада и не смије дијелити науку од васпитаља. Треба да је прави и потпуни прегалац у својој струци. Овај и овако огромап задатак и иосао је доброга управитеља срнске школе. љубомиров.

годишм спошен у сшу п0к0јн0га дра ти натошшму г. кшовцу. У недељу 10. Јул^ја у вече навршило се година дана, како је незаборављени и велезаслужени најславнији педагог и вредни књизкевник србски др. Ђорђе Натошевић у сред свога благодатног рада при испитима учитељских кандидата у Горњем Кирловцу еа свим изненада на стану свом без боловања временити живот свој са вечним замеиио. Тога дана на предлог учител.ске школе тамошње давала је честита србска обпггина горњокарловачка после службе Божије годишњи парастос за покој душе тог неумрлог великана србског и народиог пријатеља. На свечаност