Школски лист

— 164 —

својој, ипак се може казати, да се ова врста олоша данас највећма множи, а множење његово наропито онда пође јако у напред, кад се замути време, те они могу одмах да дођу и до награде за подлост пигмејских душа својих. Савестан отац треба да схвати, да му у свету дужност спада, да се бори против ове покварене струје и да најбрижљивије одстрањује кужни задах њен од још чистих дугаа деце своје. Спада му ово у дужност већ као члану друштва, које много пати са те покварености, а поглавито као оцу, који никад не би могао уживати у — колебљивим лутковима и у иодлацима, па макар колико безгранична била родитељска љубав његова Овај рад не би му ни мало тешко ишао. Треба само пробудити у деци частољубље и понос човечји, а кад је ово двоје пробуђено, онда је одмах ту гаранција, да се часна и ионосна душа никада не ће спустити у блато подлости. А част и понос врло лако се буде, јер им душа детиња веома нагиње. Ово двоје било би и код доцнијих људи два моралпа бранича, да никад не продаду своје душе. Но поред овога треба нивикавати децу, да се бољем туђем мишљењу и уверењу не само увек поклоне, него да се никад не устручавају и борити се за то. Ако се па ово не би обраћало довољно пажње, могла би деца врло лако зачамити у тој крајаости, да у опште никога не признају над собом, иего да им је њихова слободна воља као неки непогрешни мотор за сваки рад им и онда, кад тај рад нема ни смисла, ни цене, па је можда чак и штетоноеап по кога. Ова крајност била би страшна заблуда и тако је исто за осуду, као и она крајност : не имати своје боље и бити пузавац. И у дал>ем свом раду око развијања воље треба отац врло да чува децу од крајности. Крајности врло често нису само невини узроци ексцентричним природама, него оне могу да повуку за собом и врло опасне последице. И сама врлина, кад иређе у крајност, аостане грех — рекао је један стари класичар. А против крајности још и због тога треба бити врло на опрезу, јер се крајности додирују — као што је рекао Кант. И чим дете падне у коју крајност, па се било отац и мати или школа потруде, да га извуку из те крајности, ретко да неће пасти у другу. Те за то ако би отац н. пр. видео, да му је које дете неодлучно, то, развијајући у њему одлучност, треба да пази, да дете не падне у тврдоглавство; при развијању доследности, да не падне у јогунство ; при искорењивању млитавости, повод-