Школски лист

— 168 -

Љубав дечију нека гледа да стече благим, пријазним, умил>атим и праведним поступањем, Са ученицима нека увек благо постуиа пријазнпм и умиљатим начином. Нека све једнаком л>убављу л>уби и нека према њима савесно и праведно поступа, а пе да једпог због најмање ситнице коре, а другог ученика да због веће погрешке са свим кроз прсте гледи. (Свршиће ое.)

Огац као васпитач. Ледагошка расирава. (За награду.) Остаје ми још да говорим о развијању воље. Човек, који је створен по образу и подобију божјем, само је у том случају потпун човек, ако поред тога, што уме паметно да мисли и да расуђује, што уме у срцу да осећа, има још и слободну вољу. Чим би се човек увек управљао по туђој вољи, све би се већма удаљивао од свога узвишеног створитеља, а приближавао животињи, коју можеш водити и на рад и на кланицу, па да ти никад не противоречи. Но воља је и иначе од врло велике важности по човека и по живот његов. Вредност једнога човека за човечанство мери се по његовим делима ; а како дела сва проистичу из воље, то је онда за цело потребно да та слободна воља буде у добром правцу развијена, јер ако није тако, онда ће бити од дела свакојаких чуда. Данас се на развијању воље врло настрано ради. Не само многе матере, него баш и очеви напојени материјалистичким духом и навикавају, и моле и светују, па чак и — преклињу своју децу, да се ману и уверења и самосталности и поноса, једном речи : све слободне воље своје, па да се за љубав „будућности" не само поводе за вољом овог или оног силника, него чак ропски, макар и против свог уверења било, да и извршују вољу њихову, па све ако би требало упропастити ради извршења те обесне воље и по који живот или душу због оваког рђавог неговања воље има данас у животу толико моралних рептилија, да их на сваком кораку чопорима среташ, где гмижу и репом машу око лоших госа својих. Па нико не може горе да загорча живот којем врлом, поштеном човеку, него баш тај гад и талог људски са својим лажима, клеветама и денунцијацијама. Ако човечанство чисто неким „модерним" начином доста хармонично напредује у целокупном свом разврату, покварености — деморализацији