Школски лист

— 167 —

дати лепа примера слоге, као што и на грбу српском пише : „Само слога Србина спасава." А овде би се могле ове значајне речи применити овако : „Само слога учитеље и школу спасава и унапређује. А са школом би досљедно и просвета народна унанређена била. (Наставиће се.)

НЕКОЛИКО БИСЕР-ЗРНА ИЗ ДИСТЕРВЕГ0ВИ1 ДЕЛА. I. Да учитељ постигне своју мету, треба да је непрестано задахнут вером и љубави. У молитви се налази неисцрпиво врело утехе, охрабреша, оживљавања, вере и љубави. Прави учитељ устаје и леже са мислима о школи. У његову делању и раду она је прва и последња, једно и све. Човек не треба да је религијозан само својима чувствима, него треба да истине религије схвати бистром свести, да их унесе у своје осведочење, те их иојми својим карактером т. ј. васцелим евојим мишљењем, чувствовањем, тежњом, да је дакле васцелим опсегом свога духовнога живота скроз и скроз проникнут религијозним мислима. Човек је оно, што од себе начини. Он је толико вредан, колико је у себи развио човечанско достојанство. Нико није узвишен ио пореклу, а нико ии низак. Нравно најбољи човек први је. Нравно мишљење оплемењује човека и даје му вредност и достојанство према човечанској врлини, коју нико не наслеђује, него је мора сам себи прибавити. Поједини људи имају ираво на узвишено штовање садашњега и потоњега нараштаја ; кмају право на место и одређење у животу. Човека не понизују одношаји, него подлост у мишљењу. Најбољи је човек Богу најмилији, а међу честитим људима најуваженији. Истина, да живот не прија идејама, истина, да је тешко оваплотити их и посветити им најбоље дневе свога живота ; али је ипак слатко и плодовито радити на оваплоћењу које племените идеје. У свакој племенитој идеји сакривена је истина! Само ради ње вредро је живети. Ко јој се ода, не тражи никакве друге награде до оне, коју даје тежња за њом ; а кога је обухватила, престаје за њом тежити, кад га нестане. Са децом се мора озбиљно поступати, да и сама постану озбиљна. Озбиљност рађа послушнсст, а ова је једино врело свију врлина. Мекушац не може да буде иослушан. Непослушност је извор свију прекршаја, грехова и опачина. Послушност ђака произвађа понајвише особност учитељева. Школа, у којој је веселост основна црта дечија, пролетни је врт с пупови и цвећем, које је пуно-цунцато наде.