Школски лист

— 168 —

П. Онај човек — особито учитељ, који не тежи за идеалима, који не живи у идејама, живи нрост живот, не уздиже своје околице, никада не ће учинити што ваљано.

Човекова је вред;ност у његовој душевности. Разум није никога учинио поштеним, верним и одушевљеним човеком. Душевност дакле чини човека васпитачем — не разум. Има знатнијих чинилаца праве просвете, којој је врх и језгра характер, а не знање. Знање памтења (вањско знање) нема никакове вредности, али право, унутарње знање душе, које је привређено трудом, нанором и духовним радом доживљено и у крв упијено, знање то постаје својина карактера, која тежи, да знање даље рашири и по њем удеси свет. Код знања дакле пази се на истинитост његову и на начин присвојења. Онај је по том прави учитељ, који уме потакнути децу, да истину присвајају свом снагом, нреданошћу и љубављу. Објективно знање постаје правим поступањем — субјективном снагом, која оспособљава објективно делање, знање не остаје имање (еш Наћеп), него ће бити, или је већ од иочетка поотојање (еш "УУегЛеп) и биће (еш 8еш).

Савест учитељева састоји сеу високом мњењу, које учитељ има о вредности и знаности свога звања; у правом мишлењу према ђацима и родитељима; у поштовању, које учитељ одаје својима претпостављенима и које од њих очекује; у мнењу, које кма о својој сабраћи и у положају, који заузимље према њима ; у свестном суделовању на развићу знања и вештина ; у свестном суделовању у појавима времена и снагама, које у њему раде ; у чувству и знању, да је члан, учитељ и васпитач младежи свога народа; у нутарњем осведочењу — дакаоучитељ нешто јест и важи.

0 народној педагогији говори се овде у том смислу, да виши, богатији и просвећенији део народа смишља средства, да се стање нижега дела народа поправи у двојаком погледу, знанственом и моралном, да се тиме уклоне покварљиве стихије, које штетно утичу на свакога.

УПУТСТВО ДЕЦЕ У ВШ. Еаиисао Младен Еоргђошки, свештеник. (Свршетак.) Деци треба на срце метнути, да су људи некад сва доброчинства благога Бога на најгаднији начин употребљавали и у тешке грехове падали ; али да јеБог—у место да их казни и уништи—јединородног Сина Свог Исуса Христа њима послао, да их о ономе, што нису знали, поучи и опет да им да средства, како би могли заслужену каштигу избећи, те мудри, добри и задовољни постати. Деци треба добродјетели Спасове у најлепшој светлости показати и рећи јој, да је његов цео живот свет и