Школски лист

добротворан био, да му морају људи за то благодарни бити, да ће их он усрећити и увести у вечни живот, т. ј. ако се буду по н>еговој науци владали. На тај начин треба децу водити наци на безсмртије душе и представити јој, да је једина то нрава утјеха човечија, ваља учити децу, да је владање њихово у овом животу основ њене будућности на оном свету. Привикавати ваља децу томе, да садашњост тако сматрају, цене и употребљују, као што то будући живот изискује. Ако се настава на овакав начин нредузима, то не ће ничега у њој бити, што би схваћању дечијем непоњатно било и што не би њихов разум и срце на пријатан начин забављало. Онда ће увидети деца, да је вера важна, утјешителна и љупка, а као такова она ће корен у њином срцу пустити и свима незгодама у несрећи и сваком двоумљу одпора дати. Онда ће вера најлепше плодове носит идеца ће збиља срећна бити. Да би пак могли то извршити, треба живе осећаје зависности од Бога и његове воље у деци пробудити и непрестано обдржавати. То је иајбољи темељ праве побожности, најлепше и спасително средство против зла, најјачи нагон против доброте и најбогатији извор унутарњег мира и душевног спокојства. Благо онима, који су се од своје ране младости навикли, да свако добро у свезу доводе с Богом, да настоје Богу угаћати, да при свакој прилици вољом и радошћу оно уздижу, што је Богу ио вољи. Тако васпитана младеж моћи ће небројена искушења на грех без и најмањег напора надјачати, којима би при противном мишлењу подлећи морала. Такова ће младеж мирне а задовољне часове у онима околностима уживати, у којима би други, који су се од Бога удалили, тешке муке од немира савести трпити морали. Коме изображење своје деце на срцу лежи, тај ће се потрудити, да ту срећу деци нридобије. Дакле децу треба учити, да Божију мудрост и доброту како у маломе, тако и у великоме познају и иоштују. Децу ваља сачувати од заблуде, која би могла нашу добродјетел и побожност као и нашу утјеху и радост уништити. Када се деци што пријатно деси и она се на то радују, треба јој рећи, да је то Бог — наш најбољи и општи отац— учинио, да би тим показао нови доказ његовог очинског старања и његове љубави. Ал када се што неиријатно деси, када хоће страва или жалост срце дечије да обузме, треба јој рећи, да и та опасност и патња зависи од воље онога, који небом и земљом унравља. Треба се његовој вољи подчинити, јер је Он свагда нраведан и добар, Он најбоље зна шта ће нас усрећити. Дакле Њега треба тврдим поверењем ноштовати и ослонити ее на његово воћење, јер ће за цело снасење, благослов и радост донети. Тим ћемо начином децу правој побожности привести и најбоље од равнодушности и лакомисленоети у вери сачувати. Овде морамо још једну кратку примедбу учинити, која се молитава тиче. Оне су изванредно добро средство, да осећаје зависности од Бога у нама одржимо. Али мала деца нису за ту побожност способна^и ако се деца томе пре привикну, него што и најмањн појам о вишем сушчеству имају, то се онда привикну без разума молити и цолу ствар као просту