Школски лист

170 —

церемонију сматрати. Не треба деци ни онда, када већ почну свој разум развијати, тешке и дугачке молитве учити давати, а особито не треба то притиском чинити — или употреблењем казни. Не треба мислити, да је за децу сувише тешко без прописаних и на иамет научених, молитава Богу се молити. То је многолакше, него што се многима чини— н. пр. кад се деца ујутру из сна пробуде, треба их питати: да ли се радују, што су здрава и жива? да ли желе и данас од сваког се зла сачувати ? имају ли вољу чему се добром научити, да би се својима родитељима н учитељима као покорна деца показала ? Онда треба унућивати, да своје мисли и осећања у кротку молитву ставе н, нр. овако: „Боже благи ! ја се радујем, што сам жив и здрав и на томе ти захваљујем. Сачувај ме, Боже благи ! и данас да ништа зло не говорим и не радим. Дај ми твоју милост, да могу моје дужности добро свршити и све бољи и бољи бити, како би се теби допасти могао" итд. На тај ће начин моћи деца из малена научити: шта је молитва и носле љубав и наклоност прописанима молитвама задобити. На послетку мора се младежи за рана права намера свете вере разјаснити. Вера није опредељена на то, да нашу радозналост задовољи, вего је она на то нами дата, да нам срце поправи и умири, како би се могли поштено владати и Богу угађати. Није оно најбољи христијанин, који веру најтачније зна, него онај, који се по вери чува од злих дела, а добра непрекидно извршује. Треба младеж одвикивати од проклињања, које још једнако у народу нашем влада иучитије, да све људе за своју браћу сматрају и као таковој свака добра да желе. Добра настава у вери има снажан унлив на наше мишлење и владање и пружа нам утеху свакој немилој околности, а предохрањава нас од страсти и неупутних жеља. Али треба умети ову наставу прилагодити животу дечијем. Кад н. пр. хоће гордост у њином срцу да овлада, то их треба питати: слаже ли се гордост с науком Христа Спаситеља и навести примере из Св. Писма, из којих ће се лако увидети моћи сва страхота те страети. Ако деци тешко пада осветљивост савладати, то јој треба на срце метнути, да је осветљивост врло ниска страст, која човеку христијанину ни мало не приличи. Ако су једу наклоњена, то јој треба скромност Исусову представити и навести јој све срамоте и увреде, које је он невино, али стрпељиво претрпео. Особено треба младеж нривикнути, да свагда живот Снаситељев пред очима имају. То је право Христијанство и ако нашу децу и ученике таковом мишлењу и таковом понашању приводили будемо, онда ће од њих прави христијани постати и онда ће они и као одрастли људи на правом путу остати и од сваког ноштовани бити.