Школски лист

— 178 —

Закона школских мора се како учитељ, тако и ученици строго придржавати и испуњавати их. Преступи — иротив школскога закона учињени — пе смеју се оираштати, по преступника треба праведно и казнити. У противном нак случају ученици би се са свим одуларили и распустили, а ирописане закопе не би штовали, нити би се по љима владали. Као закон школски — тако треба ученици да потпуно исиуљавају и извршују заиоведи учитељеве. Кад учитељ што наложи, то је евето и сваки је ученик дужан извршавати. А учитељу је дужпост, да настоји строго, да се његова зановед испуни и крај ље мора остати, нити је слободно: да је заборави, нити од ље да одустане т. ј. да је узме натраг, јер ако то учини, онда све пропада, у деци се рађа противност послушности, а то је непослушност. Не давпо бејах код једног учитеља, био баш распуштао ученике кући, па им строго палаже, да иосле подне донесу домаћи задатак израђен. После нодне била школа, па и прошла. Он дошао к' мени, па у разговору рече ми : како га ученици не ће да слушају и напомену, како им је до подпе заповедио, да сви после подне донесу задатак израђен Кад после подне, а они не чинише то. Питам га : је л' кад год ученицима наложену заповест заборавио, или од ље одустао, или извршеље заповести кроз нрсте гледао ? Вели : Јесте. — Дакле: несу теби ученици криви, што те не слушају, него си ти сом крив! Учитељеве заповести треба да су мудре и промишљене, да су ученици у стању извршити их. Заповести, да ученици не чине, или не раде ово ил' оно, које на зло води, треба да су у сугласју са заповестима или захтевима домаћим — н. пр.: кад учитељ ученицима заповеди, да се клоне пића, разјаенив им зле последице пијанства, а родитељи их код куће нуткају чашицом вина, ту дете дође до тога, да не зна ни само, кога ће да послуша. Но још у дужност учитељеву спада и то, да у деци потстиче послушност не само према себи, но и према родитељима, према свештенику, према сеоским старешинама и у опште према свима старијима. Као важна спомоћница у привикавању ученика на послушност служе разне лепе приче у нашим читанкама. Приче, у којима се истиче послушност као врлина, ваља учитељ лепо ученицима да прича, наглашавајући добре последице послушности,