Школски лист

— 179 —

а зле последице непослушности. После читања ваља : да ученицима ставља згодна питања о прочитаном, да испита ученике, како би они у тим приликама чинили. У опште послушност ваља у школи тако неговати, да кад ученик из школе изиђе и старији постане, да сматра послушност као производ правога, властитога познаља и слободе — но тако, да никада не искључи вољу Божију, која треба: да вазда буде обвезним разлогом његова делања. Противност послушности јесте непослушност, једпа од великих порока, која рађа зле и гадне последице. С' непослушним ученицима ваља учитељ мудро и опрезно да постуиа и да на њих бодрим оком мотри и пази. Јер велика је несрећа по учитеља, а највећа по ученике, ако учепици свога учитеља не слушају, но све чине по својој вољи. Ту онда бадава сва настава и све васпитање, јер је узалуд сав труд. Изгреди и неваљала дела све се множе и ту онда нема лепе будућности. Покојни, честити и ваљани прота етаробечејски, а негдањи врли надзорник црногорских школа : Милан Костић вели негде за кућевног старешину, коме су млађи непослушни, што би се могло односити и на народног учитеља: „Ох, јадна кућевно старешиио, кад си дотле дотерао, да са твојом мудром и проседом главом управља жутокљунче момче, да вољу твоју гази безстидно девојче, па ти је опет увек за то иреча воља дечија!" Тако он, а и ми тако, па при завршетку завршимо опет његовим речима : „Савијај шибљику, док је танка, креши и исирављај за рана младу воћкицу, док не одрасте, не одебља, јер после ћеш је нре скрхати, него савити, дотерати !

Огац као васпптач. Педагошка расарава. (За награду.) (Свршетак.) Врхунац развијене слободне воље јесте ехваћање дужности и савесно вршење ових. Сваки човек има дужности и обвеза нрема иородици својој и према људскоме друштву. Управо човек и не ирипада себи, него као један раден читавом човечанству и сав рад његов, све и кад се баш његовој срећи клони ?