Школски лист

— 181 —

то је — иарантер , а људи од карактера увек имају у свакидашњем животу велику моралву надмоћ над онима, који у карактеру можда нису баш савршени ; а према такође карактерним људима стоје у међусобном цељењу и поштовању. Заиста нема нпгата дпвније, него кад човек отворено исповеда своје мисли и пачела, кад их се држи и кад по њима ради, — дакле, кад је карактеран. Да је у свету бар сваки десети човек челиккарактер, бар са половином било би у њему мање зла. Свакоме оцу спада у најсветију дужност, да у својој деци негује, развија и утврђује карактер, јер човек без карактера није човек ! А сад хајдемо да видимо, како и којим начинима треба отац да врши своју васпитачку дужност. Свега има три главна начина, који после имају вазда својих путева и краћих и дужих. 1. Отац треба да иодстрекава децу на добро ; треба речима да их ободрава, ако би видео, да то заиста има успеха код њих. А ако би искусио макар и једап пут само, да се речи не лепе уз срце њихово, онда одмах нека истражује друге начине, којима ће их иобуђивати да буду добра. Да речи и нодстрекавање заиста могу имати успеха, види се и на иримеру Бонжановом, који сам напред споменуо; но ипак за то, све и кад би само подстрекивање било за децу довољно, никакосене сме то подстрекивање вршити са много речи, јер се у много речи моћ утицаја раскомада, те нема опе снаге, што је има у кратком и језгровитом слогу. Но при нодстрекивању треба отац врло да је опрезан и да не утиче на дете само тренутно, т. ј. да изазове у њему побуду за само једно добро дело, него да то подстрекивање има на срце трајнога утицаја. Па носле, особито да пази, да се дете пе хвали после каквог учињеног доброг дела, а и његова т. ј. очева, иохвала да не буде претерана, јер би на послетку дете пало у ту погрешку, да ради самохваљења или ради похвале других чини добро. У онште при подстрекивању треба отац врло да је пажљив. 2. Васпитачку дужност своју треба отац да врши и навикавањем. Навикавање се и у најстаријих народа сматрало као врло моћан васнитии начин. Међу Латинима је ово и у пословицу ушло. Соп5ие1ис1о е51 акега па1ига. И Аристотел је био тога мишљења, да поглавито од навике долази морално васпитање, а Сенека је рекао: »N011 с!а1 па1ига У1г1:и1:ет, агз еб1 Бопит беп,« Навиком се нарочито добро даје утврдити у деци :