Школски лист

— 182 —

тачност, уредвост, ред, чистоћа, послушпост, пристојност, скромност и још многе друге врлине. Навиком се могу деца научити и истини, кскрености и лепом, благом понашању према сваком. Навикавање није у опште ни мало тежак васпитни начин, само се мора врло савесно и тачно руководити, јер иначе може да буде опасно. Тако, ако отац или ко други не ће сваки дан надгледати дете, да ли је оно извршило све оне дужности, којима га привикавају, него се можда ослоне на детињу реа>ераду, онда врло лако може дете да постане лажљиво и да се служи и разним преварама, ако му можда није по вољи, да извршује оно, чему га отац или други ко нривикава. За то треба уз навпкаван.е да иде и најстрожија контрола. 3. Трећи васиитни начин јесте — иример. Ово је најславпији начин, јер само поред њега имају важности и успеха и подстрекивање и навикавање. Ако отац не ће увек и сам радити оно, на што дете подстрекује или навикава, онда боље да се окани и једнога и другога, На дете већма утиче пример, него не знам колико речи и навикавања. Те за то, ако отац хоће да му дете позпије буде потпуно хармопички образован човек, мора својим сопствепим примером утицати на њега. Сам отац мора увек бити сталан, одлучан, доследан својим речима, поштен, милостива срца, дарежљив према беднима и сиротима, благ, уредан, тачан, — једном речи — примеран човек. А најглавније је, да мора волети своју веру и народност. Кад би тако отац био образац карактерног човека, у сведневном саобраћају са својим дететом све би се ове врлине упиле у детињу душу да дете страсно воли да нодражава. Без примера све и ако би се и иостигло што са дететом, све то би било она највећа површност, а савестан отац ни по што не би требало да допусти, да му дете површно суди и расуђује, да дакле новршан пре^лед има о свету и животу Површност је такође велика мана наших дана ; у њој чами велик део омладине наше, а томе је једино васпитање криво. Дакле, кад добар пример може да буде превентивно средство против иовршности, то онда буди, оче, ти тај пример својој деци, па и ако можда не ће доћи у мишљењу, раду и понашању своме — до савршенства, али бар не ће бити површни. Ја сам до сад говорио о васпитачким дужностима оца у погледу моралног васпитавања, а сад ево наглашујем, да и на телесни развитак деце треба да обрати пажњу. Још из малена