Школски лист
- 207 —
епархијске школске власти године 1871. отликован је од Његовог Величанства сребрним крстом с круном за заслуге. Године 1873. стављен је у стање заслЈженога мира и од тога доба уживао је годишњу мировину од 450 Форинти и то од црквене обштине 210 Фзринти, од поглаварства темишварског 120 Форинти и из старог учитељског пензионог Фонда у Карловдима 120 Форинти. Становао је до смрти и умрво је у школском дому код своје кћери удате за учитеља Фабричког г. Мату Гигића, по* штован од својих кћери, зетова и унучади и уважен од целе обштине темишварске. Писао је до смрти чисто, читко и лепо и у писму свом од 30. Марта о. г. уредништву овога листа—на захтевање — црте из живота свога, које овде учитељству србском саобштавамо. РГека је блажени покој и вечна успомена честитом старом учител>у ЈеФти. Вгђчнад памнтв!
ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. Седнт^а В. срб. нар. Шн. Савета држана је 10. Дец. пре и носле подне. У учитељску шкону у Г. Карловцу уписало се у ночетку ове школске године 33 нринравника и 11 ириправница свега 45 ученика и то у I. разред, 14 мушких, 3 женске ; у II. разред 11 мушких, 4 женске ; у III. разред, 8 мушких, 5 женских. — Ово је највећи број ученика, што га је до сада та школа имала. Ново место за учигељицу. У Боботи на школи србској установљено је ново место за учитељицу с платом од 350 Форинти, станарином и 6 хвати дрва за огрев. Наименовања. Преч. г Јован Петровић нравославни катихета на гимаазији, реалци и учитељској школи у Загребу потврђен је у своме зпан,у са наставом проФесора. — Г. Сава Радосављевић привр. учитељ у Карловчићу наименован је за правога учитеља у истом месту. —Г. Васа Дојић постављен је за подучитељау Беловару. — Г. Миле Грбић учитељ у Взл. Мучној премештен је за учитеља у Вуковл.у. — Г. Душан Ламбрин привр. учитељ комуналпе школе у Иланџи нотврђеп је за сталног учитеља. — Г. Стојан Стакић свршени нриправник и испитани србсконародни учитељ навменован је за привременог уч»тел>а на комуналној школи у Вотошу.
Иевдолог. Фотије Јоргови^ архимандр-лт и настојател. манастира Војловице преставио се 22. Новембра у 49. години живота свог. Покојник је био добар свештеник и овојим трудом и добрим газдовањем поставио је манастир Војловицу у добар ред. Он је био пријатељ ДПколс.коме Лиету" и држао га је од постанка његовог безпрекидно за свих 20. година, а носледњих година је шиљао предплату још и за два сиромашна учитеља. Сзетозар Милешгви^ парох и шкодски управител, у Беочину преселио се у вечност 11. Новембра у 50. живота свог години. Бао је примеран свештеник и л.убитељ школе и просвете народне. С тога је велико поштовање у тој обштини уживао. Уредништву овош листа достављене су следеИе књиге иа ариказ: Летоаис „Матице, Србске ,'•* уређије А. Хаџић. Књига 155. 1888. Свеска трећа. У Н. Саду у срн. штамнарији дра Светозара Милетића. Садржај: Стара и нова психологија од прсФ В. Вујића. Суђаје, драмолет по народпом ире^ању, паписао Л>}ба1нко. Говпр у сп<">мен дру Ђ. Натошевићу