Школски лист

— 197 —

тако и пародпе. Хрополошко и земљоиисно нозеавање иовеснчце, кратки и важнији догађаји појединих столећа, борба великих мужева створпће у омладини узор-слику родољубља, погатеља и иостојапости. Само узор пример кадар је у млађаној души потпалити тежшу, да и опа иостапе племенита, родољубива и заузета за дивне и узгпшене идеје. За цељ повторној школи треба да је цознавање земљописа, а особито упозпаваше народа и љеговог душевпог и материјалног стања Још више да зна, како су папредни иароди дошли до виђености и напретка, на да по томе и наша омладина као будући народ нође тим добрим путем, те иодигне своју кућу и породицу морално и материјално. Сваки дап показује се небројено примера, како се нашем пароду свети незпање. Скоро на сваком кораку тужи се појединац, како је оштећен и превареп у много прилика, а особито при мери у рачуну. Народ се у такој прнлици диже на школу и неправедио је онтужује, да не одговара својој задаћи и да не нриправља за живот. За свако зло народпо, варање и незнање крива је школа. Тако тесногрудим људима не да се доказатн, да осповпа школа по превасхотству има васпитну — па тек по том наставну цељ и да ова школа пе може тако далеко ићи, да за сва времена и све околпости, у које човек за свог живота уиада, принрави — јер деца, кад изиђу из основне школе, кроз мпого времена забораве све оно, што су у гаколи научила За то је позвана повторна гакола. Њена је задаћа да младиће од 12 —15. годипе приправи за ирактични живот. То је најбоље доба, у коме се све лако памти, а лако не заборавља, јер при свргаетку псвторне гаколе младић скоро непосредно ступа у живот, у којом се сва у гаколи стечепа зпања на самоме делу очитују. За то ова гакола треба да пружи ученицима што више зпања из рачуна, о повим мерама и из геометрије. Тиме се тек у омладшш разија моћ суђења, иамтења и схваћања. Повторне гаколе треба да је најглавнија цељ, да у ученике своје упесе гато више љубави и тежње за душевним унапређењем, а то се достиже скоро искључиво читањем одабраних списа. Подгревати и распалЈИватн љубав ирема читању — тотребадаје права узвигаепа цељ новторним гаколама. Књига може да начини чуда од човека. Што се од гаколе пе сме захтевати, то ће добра књига сгворити. Књига ствара славне научењаке, добре учитеље, ваљане трговце, вегатог занатлију, трудољубивог и рацијоналпог земљоделца. Камо среће да паш народ чита! Не би се