Школски лист
— 32 —
8. „Бура на мору," несма Ђ. Јакшића ; декламује Ј. Милошев, прицравних II. године. Ову тешку и једну од најбурнијих романцо-балада оурнога нам песника краснословљач је промишљено, добро схваћено и глумачком вештином приказао, звонким и умилним баритоном. Заиста је и заслужмо онаково признање од стране прнсутних. Живео! 9. „Красни с ар а ф а н," двопев од Варламва; певају гђце : Ана Поповићева, приправница I. и М. Биримчев^, принравница II. године, уз пратњу госп. Драгутина Блажека на гласовиру. У колико је споменута композиција лепа и веома пријатне певке (мелодије), у толико се већма допала, што се свако задивио снажном и чистом алту гђце М. Биримчеве и славуј-сопран-гласу гђце Поповићеве, који се неисказаном нежношћу и пријатношћу одликује. Дует се на урнебесно пљескање и захтевање од стране слушалаца гшновити морао, а онетован је са истим успехом, шта више — све нас је већма дирао — тако, да наши одлични и велеуважени суграђани : благ. г. др. П. Стојковић и најнречаснији г. ЈБубомир Купусаревић, прота, нису могли од усхићења, а да и пре свршетка песме и више пута не кликну: Жнвеле! — При певању овога двопева и нехотице сам се у слатком заносу сетио песникових речи: „У песми је слога, у слози је спас" — уживајући у красном слагању споменутих певачица. Где нела гордости, где се слаже, ту се и сјајан успех поканује! 10. „Спустила се тиха ноћца," четворопев Драг. Блажека; невају Б. Костић, Б. Ракић, Д. Пејић и Д. Мушицки, прииравници. Речени г. наставник сагласног (хармоничног) нојања и певања на овдашњем српском учитељишту заиста нас је изненадио овом композицијом. Бурно пљескање и усклици: да се понови дуго су се хорили по дворани; али — по што се хитило, да се први део забаве сврши, није се квартет опетовао, на што су слушаоци — а они су најбољи оцењивачи — изазвали г. глазботворца и поздравили га громким : Живео ! Немам речи, да бих достојно могао да онишем слаткогласно иевање наведених невача, који су већ познати са својих дивних гласова. Живели ! 11. „0 мишу," песма 3. Ј. Јовановића; декламује гђца Корнилија Ђорђевићева, приправница II године. Ову — красном шалом зачињену песмицу дичног чика-Јозе краснословљачица је тако живо, изврсном гестикулацијом и мимиком приказала, да је сваком осмех преко усана нрелетео и поздрављена је дуготрајним пљескањем и бурпим: Живела! 12. „Ђу р ђ е в-д а н" од X. Доубека, пева мушки збор. Та кратка — али дивна и вешта складба отпевана је на опште задовољство и заслужено признање је и извојевала. 13. „Ђачко коло" од С. Марковића, пева мешовити лик. Ова је песма из познате глуме : „Грабанцијаши" од И. Округлића Сремца, само што је у наслову реч вилинско заменута речју ђачко, као што и треба, јер је и текст променут онако, као што приличи правим ђацима — не вилењацима, а изменио га је наш млади песник Божидар Борђошки. На опште захтевање морало се поновити, јер се свима веома допало. Нека је свесрдна хвала госн. Блажеку на ревносном труду око учења невача и певачица, јер у првом реду њему припада лаворика, што су ови заслужили; за тим г. Светозару Суботићу, припр, II. године, на