Школски лист

— 31 —

СВЕТОСАВШ БЕСШ У СОШБОРУ. На дан св. Саве о. г. цитомци и нитомиде сриске учитељске школе ириредили су у дворани код „Ловачког рога" беседу с игранком у корист својих сиромашних саученика и саученида. У нола осам у вече, кад се прва део забаве отпочео, укусно украшена дворана дупком је пуна била посетилаца и то најотменијих и најодличнијих грађана, а међу њима и доста Мађара и Немаца. Беседа се почела са : 1. „Песмом к срцу," складбом Ј. Маринковића. Излишно је споменути: како је ово дивна и вештачка композиција и како сваког Србина одушевљава, јер је она са своје ваљаности и лепоте скоро свима позната и у своје време од стручњака хваљена, као што је заиста и заслужила. Мушки збор је своју задаћу при певању исте мушки и решио, а слушаоци су бурним пљескањем изразили своЈе допадање. 2. „Љу б и ч и це," речи .Јов. Грчића-Миленка, складба Р. Толингера. Ову је песм}' женски лик отпевао и с нуним нравом казати се може, да ни мало није уступио мушкима. И у овом комаду живо се огледа уметништво Толингерово. 3. „Гусле," декламује гђца Вукосава Лубенова, приправнида I. год. Песма је, ако се не варам, Душана Рогића и у њој се леио опева : шта су гусле Србину. Споменута краснословљачица правилним ударањем гласа и умесном гестикулацијом заиста се уметнички ноказала, због чега је од присутних ноздрављена са бурно : Живела! 4. „Растанак," песма 3. Ј. Јовановића, складба Ј. Маринковића; пева уз нратњу на гласовиру Милан Петковић, принравник П. год., а прати га госп. Драгутин Блажек. Како је дивна ова балада! Нема речи, да бих се изразити могао! А таква је и складба. Петковић је уз вешту пратњу госп. Блажека овај самопев дивно отпевао, изненадивши нас онако чистим, јасним и неисказано пријатним тенор-гласом и ако му је мало тешко падало, по што је иста складба за баритон. Слушаоци су дуготрајним пљескањем дали знак, да су зеома задовољни. 5. „Жежулинка" од X Доубекз, иева мешовити збор. Ова чешка песма, коју је X. Доубек, ликовођа новосадског српског читаоничког певачког друштва ускладботворио, тако је све изненадила и очарала, да се морала ионовити. А није ни чудо, јер је заиста ремек, Г. Доубек, од како се у Новом Саду бави, познат је српском свету са својих композиција и можемо га међу најзнатније нагае уметнике на том пољу уврстити. Исту песму ускладбио је и А. Милчински, ликовођа вуковарског српског певачког друштва особито лепо и вешто, али ни ова јој се не да, шта више : као да нам се и боље допада. 6. „Што се боре мисли м о ј е ?" од Корнилија Станковића, свира на гласовиру гђица Видосава Летићева, приправница III. год. Комад је добро приказан. 7. „Хеј, трубачу!" од Ј. Маринковића, пева мушки збор. Ова величанствена складба славвог композитора, негдашњег питомца овог учитељског училишта, отпевана је на опште задовољство.