Школски лист

— 26

доетојно ааменити. Но — као што ее вели : човек једно мисли, а Бог друго наређује. Св. Саву чекао је узвишенији и светији рад. Па као што вам је познат, драга браћо, начин и спрема светитељева за тај велики рац, тако су вам познате и патње и разна искушења светитељева до изведења тога рада. С тога и вели наш неумрли митроносни песник Срб-Милутин у почетку своје књиге, описавши у стиховима агивот светитељев, овако : И дрвље и камење и воде и врлети И звери и гади и све паклене авети И смисли, какву год хоћеш још невољу љуту Ништ не смета оном, које на Божијем путу. Јест, браћо, друкчије и не може бити. Јер велики људи, који се на велика и богоугодна дела спремају, морају и многе жртве принети. Па тако је и наш светитељ чинио ; Он — презревши краљевску палату и сјајно уживање, замену круну камилавком, скиптар царски бројаницама, светло одело ризом испосничком. И тако у новоизабраном животу проводио је време у непрестаном посту и молитви, склонивши и родитеље своје, да у таком животу траже блага, која „мољац и рђа не квари" — спремајући се дакле, да роду своме свагда, па и у најтежим околностима од помоћи буде. Након смрти родитеља свога беше светитељ у Солуну за архимандрита произведен, — вративши се у Св. Гору, непрестано је служио Богу, проповедао слово Божије и утврђивао верне у свему, што је добро и полезно, а чекао згодну прилику, да пренесе и тело родитељево у Србију, коју је он овако жарко љубио и у којој је много година у корист целокупног Српства радио. И заиста после тога догодише се у Србији важни догађаји. Проклета неслога између браће Стевана и Вукана за славом и светским уживањима била је врхунац достигла и требало је само још мало, па да све до руба пропасти дође. У каквим је околностима била српска вера и српска држава, види ћемо, драга браћо, најбоље из писма, које је Стеван писао брату светитељу овако : „По одлазку вашем земља наша оскврни се безакоњем, обли се крвљу и опљачкаше је туђини, противници нас надвладаше и због узајамне мржње наше почеше нам се смејати и највећи злотвори наши. Можда ће се Свемогући Бог вашим молитвама смиловати и излити своју милост на нас, те да се овако растркани прикупимо у једну заједницу и посра мимо противнике наше. 0, возљубљени срцу и души мојој, оче свети, послушај глас плача мога, не презри узцисаје слуге н брата твог !" И заиста светитељ послуша брата свог, донесе тело Симеоново у Србију и ту на гробу родитељском измири браћу и спасе милу Србију, — давши роду своме благотворне хране и утехе, а затим врати се натраг у Св. Гору. Но непријатељи Српства и светог православља нашег хтедоше по ново да завитлају на страну брод српске среће и будућности — вере и народности. Чувши за то светитељ, тврдом вером у Бога оде