Школски лист

— 27

грчком цару и иатрнјарху у Никеју, од којих добије самосталност цркве своје, а по жељи цара и патријарха ирими се узвишеног и тешког позива — поставши првим архиепископом српским. Као архиепископ вративши се у Србију — одмах целу српску земљу подели на 12 еиископија и у њима постави највредније ученике своје, за тим је свуда подизао цркве и школе и у њима ваљане учитеље постављао, а крај тога и свога брата краљевском круном венчао. Кад је тако св. Сава српску цркву, школу и државу у ред довео, а у народу међуеобну слогу и љубав увео, науми у Јерусалим ићи, да се на оном месту Б >гу помоли, где је Христос страдао и васкресао. У Јерусалиму провео је светитељ иуне три године, обишавши и друга света места, а кад се враћао у милу своју домовину, сврати се у Бугарску у Трново, где га бугарски цар Асен као пријатеља најсвечаније дочека. Ту проведе светле иразнике рођења Христова и у очи Богојављења освети водицу, иошкропи њоме цара и народ. Но на скоро за тим разболи се, те 14-ог јануара 1237. године са свим мирно, тихо и весела лица испусти своју племениту душу. После године дана би тело светитељево у Милешево пренешено, где је лежало до 1595 године, а те године безбожни Синан паша даде тело светитељево у Београд донети и на велику жалост ернскога народа на Врачару епалвти. Но лз непела светитељевог ниче нов живот за сваког Србина и за сав народ српски. Ето, поштована господо и браћо, из овога горе у кратко наведеног ониса сазнали смо живот и рад нрвог сриског учитеља и просветитеља. Уиознали смо његову жарку љубав и тежњу за узвишеним и светим нозивом — првосвештеничким и учитељским. Св. Сава оставио нам је аманет, да и ми ходимо његовим стонама, па да удруженом снагом и заједничким радом настојимо око тога, да нам цркве и школе што боље напредују, у којима Србин једино сиаса налазити може. Јер у свтјој православној цркви и у драгој народној школи огледа се свест и јачина Србинова. Српека народна вероисповедна школа јесте онај станац камен, на ком Србин своју будућност зидати може. Таку је школу основао и наш светитељ и први учитељ српски. — Само се у тим школама слободно могу неговати све врлине и особине народне. Ја пак са радошћу велим, поштована господо и драга браћо, да ми је особито мило, што се као српско-вероисповедни учитељ у вашој средини налазим. Радујем се у толико више што видим, да сте сви задахнути оном узвишеном идејом за срп. нар. вероиеноведну школу, за коју се светитељ н?ш неуморно борио, трудио и радио. Ова наша дична општина ионосити се може, што је осим великољепне цркве своје након неколико година родољубиво се одазвала и на олтар народне нросвете 15 хиљада Фприната издала, основавши фонд , да обезбеди себи и своме потомству ону страну живота, без које Србин не може живети, ни Србином се звати, а то је срп. нар. вероисп. школа. Будите, драга браћо, свесни тог светог позива и на даље. Заједничким радом у слози и љубави потпомажите и од сад то мило мезимче ваше,