Школски лист

— 58 —

бумња, да ће тај фонд иорасти толико, да ће моћи обе горње цели задовољити, те се с тога очекује прво, да се види, колики ће фонд бити. Сличву сумњу у овом погледу читали смо и у неким нашим овостраним листовима, па смо се и сами пољуљали у вери, особито, како видимо, да и учитељство наше нешто млако и хладно прихваћа ову мисао, да ће се замисао новосадске општине извести моћи у целом замишљеном обиму. Ал ми држимо, да би ипак била велика срамота по народ и по учитељство његов", ако би ова замисао пала и ако би се та идрја угасила. Ако сумњамо, да се не ће моћи извести ова идеја у оба ова правца, а ми ваља да порадимо, да се изведе бар у првом правцу, коју је практично отпочео изввђати сам покојник наш. Ако се већ мора једна од постављених идеја напустити, онда нека се нанустн ова друга, потпомагање сиромашних и слабих општина наших у издржавању својих вероисповедних школа, јер ту ће народ у свако доба радије и веће жртве давати, него на помагање удовнца и сирочади учитељске. Ово је у нас са свим занемарена брига, а стоји у врло тесној свези са просветним радом и животом народнам, јер докле год немамо одушевљених и оданих поборника за народни прссветни развитак, донде нам је слаба хасна и од најуре^енијих школа ; учитељ је душа и права пшола, а зграде и намештаји су мртва ствар. А како ћемо стећи, како задобити одушевљених и оданих раденика, кад се слабо бринемо за њахов ужитак ; како ће да се одушевљава човек, кога свакодневне бриге животне притискују ; како да се заноси за народни напредак онај, кога мори мисао, шта ће бити с мојом дечицом и мојим верним другом, ако ме данас или сутра поведе преблаги Творац на истину?! — Где таке бриге владају, где се те мисли појављују и где тај страх обузима човена: ту не може бити ни оног одушевљења ни оног заузимања, које се тражи и очекује од сваког оног, ко се посвети народној школи и срећи народној. Тај недостатак народне бриге опазио је наш велики покојник још у ночетку свога просветног делања и као што смо напред показали, пошао је сам својим примером, да потстакне народ и старешине наше, да окрену главу и на ову страну народног задатка ; али као што видесмо, није могао за пуних 30 година свога делања и рада да разгре.је срца народна, није могао да нобуди ни једну општину; није могао да покрене ни једно друштво, да придобије родољубиво срце, да му се нридружи ; учитељска удовица и сирочад нису нашла милости у народу своме, коме учитељн приносе на жртву сву своју умну и телесну снагу. Тек ево по смрти овог великог поборника народне просвете, устаје новосадска срп. православна црквена општина, да изведе једну жељу покојникову и да се тако одужи сени оног човека, који је сав свој живот заложио за срећу и напредак народа свога и прилогом од 200 ®ор. полаже прва основицу за споменик своме и нашем дичном Натошевићу и спрема се, да за који дан позове и остале наше црквене општине у митрополији карловачкој, наше задруге и народ, да се прилозима својим на ову цељ одуже успомени незаборављеног „Бабе," а с тим уједно да скину сумор с чела оних људи, који раде на срећи и бољитку њиховом. Новосадска срп. православна црквена општина прибавила је себн