Школски лист

— 60 —

СРПСКИШ Ш0ДНИШ УЧИТЕЈВИША. Последњи наш вародно-црквенп сабор изаслао ]е, као што је познато, једап одбор од 15 лица да ирегледи све предмете, што су били упућени сабору и да донесе о љима своје мњеље, а уједио да зготови и друге предмете, школу и Фундације наше, које чекају брза уређења и решеља. У реду т:;х многих и важних предмета, што су спремљени за саборску расправу, стоји као најважнији међу љима предлог о уредби за основпе, више девојачке и учитељске школе, јер он важношћу својом надмаша све остале, пошто пајдубље заееца у судбипу парода нашег е ове страие. Судба је хтела, да баш том приликом, кад је дошао иа ред тако вржан предмет, да се баш сад није десио на пстом сабору ни један школски човек, да буде на руци народним представницима саветом и радом својим, пего је сам одбор петнајсторице морао да умоли два школска човека ван свога круга, да му у овом раду припомогну. Ал' зато ипак пе ноеи тај предлог израза стручно поевећеннх људи, као што се за такав важап предмет изискује, те је та околност дала повода иећ прво.ј онштој упитељској скупштини, која се после тог 1886. г. састала у Сомбору, да и онако скученом и одмерепом времену, које је тој скупштини одређено било, обележи своје стаковаште у кратком изразу, да се не слаже с предлогом и оставила је за другу прилику, да опширније ироговори о самом предлогу, односно, да спреми и поднесе сабору други свој предлог у том погледу. Тај позив био је намењен другој општој учитељској скупштини, која се спремала овде у Новоме Саду 1887. а коју је осујетила изненадна смрт нашег духовног оца Др. Ђорђа Натошевића. На брзо после тог случаја стигло је и решење кр. уг. владе, да не одобрава српско учитељско удружење на оном основу, кога је прва општа учитељска скупштина иоставила, те привремени средишњи одбор тога учптељског удружеља изјави по том, да се разрешује. Тако је српско учитељско удружење с ове стране и овога пута скинуто са дневног реда, па и његово отпочето делање прекинуто и забачено. А овај је предмет и сувише важан и тражи се од свакога, а највише од српског учитељсгва, да се по својим силама припомогне, да се исти што боље изведе у народну, а и учитељску корист.