Школски лист

— 96 —

Јулка МихајловиЈева учитељица у Сенти. Рођена 1859. год. у Сентомашу, где је свршила основну школу. У Сомбору 1872. године свршила је вишу девојачку школу и учитељску школу, коју је са отличним успехом свршила и строги учитељски испит (заједно са пок. Милицом Вукићевић удатом Ковачића) год. 1876. положила. Од године 1876—1877. беше домаћа васпитатељица деце у дому кр. србског министра г. Владимира Јовановића у Београду. За тим се две године одмарала испомагајући у учитељској служби у Сентомашу свога старога отца пок. Лазара Михајловића. Од године 1879—1880. беше учитељица на Ђурђевачкој школи. Од године 1880—1881. беше учитељица у Футогу. Од године 1881 —1882. замењивала је своју покојну сестру Милицу Михајловићеву учитељицу сентомашку. Од године 1882. па до дана смрти беше као редовна учитељица сенћанска, имајући нри себи и дворећи своју покојну сестру Мидицу, која је код ње у Сенти и умрла године 1884. Поред болне сестре као ваљана кћи беше непрестано уз своју мајку, старајући се за издржавање њено. Последњих година поболевајући, тражила је лека по купкама и том приликом ју је честита општина Сенћанска великодушно помагала. Од почетка 1888/9. године усљед јаке бољетице није могла ни отпочети школска иредавања. Свесна сенћанска општина уважавајући труд и рад раци олакшања покојници из својих извора и не крњећи јој плату учитељску, посгарала се и за заменика, који ју је до конца живота њеног у школи замењивао. Покојница је уснула при чистој свести дана 15/27. Априла о. г. у наручју своје мајке и у присутству своје још једине сестре Погребена је на Сенћанском гробљу 16/28. Априла уз пратњу сенћанског црквеног певачког друштва и уз присутство многобројног грађанства и школске дечице са неонисаном великом жалошћу. Покојницу оплакује неутешна мати и тужна сестра јој Катарина приправница III. разреда у учитељској школи Сомборској. Милан Маширеви^ приправник III. разреда син г. Михаила Маширевића званичника у натријаршској канцеларији у Ср. Карловцима после једногодишњег тешког боловања преминуо је у наручију својих ожалошћених родитеља у Ср. Карловцима 21. Априла, а сљедећега дана уз велико саучешће богословске и гимназијске младежи и становништва Карловачког на горњем гробљу тамошњем сарањен.

Р А 3 Н 0. Видовданска сеечаност у Сомбору. Вредно је знати, како се у Сомборској светоћурђевској цркви од 1870. године почињући сваке године прославља успомена св. кнеза Лазара 15. Јунија. Тога дана држи се у поменутој цркви свечано јутрење и служба Божија, на којој присуствују сви ученици и ученице србских народних и више девојачке школе као и сви приправници и приправнице, који о јутрењу поје сједалне, катавасију, свјетилан, стихире на хвалитех, велико славословље, а на служби изобразателна, блаженства, тропар и кондак великомученику и остало. Деца се облаче као о празницима и одговарају на ектеније, а о причастноме и о делењу антидора поји се дивна песма св. Кнезу Лазару : „Ис-