Школски лист

89 —

Православна србска вероисаоведиа школау СтанишиКу, У Станишићу у горњој Бачкој, где су негда сами Срби становали, живе и данас до 700 душа православних Србаља, који поседују 12 сесија земље и има међу шима 210 брачних нарова. Народ је здрав, лепог узраста и облика и морално добар, има своју цркву к врло добру вероисноведну србску народву школу, коју политична обштина села Станишића издржава. У овој школи има четири разреда и у њама 43 мушке, 37 женске деце; свега 80 ученика свакидашње школе. У повторну школу долази 15 мушке и 12 женске деце. С јесени и преко зиме иолазе сва деца школу најуредније и на.јточније, али с пролећа многи изостају због пољоких послова и чувања <угоке и жквипе, али ипак и преко лета има по 60 деце у сваквдашњој школи. ГОколска је дворана прсстрана, видна, има у њој 18 добрих скамија и снабдевена је са нуждним училима боље — него многе варошке школе. Стан учхтељев састоји се из три собе, две кухиње, брашнаре (јестичаре) и уз њега је кошара, наслон и све зграде, што су нуждне за домоводство, а налази се и прекрасна, добро уређена башта. Учитељ је г. Павле Коњовић, школски управитељ је преч. г. Василије Чупић парох и председник школ. одбора. Старатељ је г. Мојсије Жижић. 111колу издржава и учитеља плаћа политична обштина местна и садашњи кнез Андрија Поц немац, за племениту дужност своју сматра старање о овој школи, која је и у најновије доба његовим заузимањем оправљена, окречена и са нуждним намештајем и училима снабдевена. Учитељ ужива добру плату и г / 2 сееије земље, а школа има још и своју засебну закладу, која се еастоји из главнице од 2300 ®ор и 0 јутара ораће земље, која се под закуп даје, а закупнина се на умножење школске закладе обраћа. У месту том римска обштина састоји се из Немаца и нешто Словака; она броји 6000 душа, 1500 брачних парова, који поседују 200 еесија земље.

Н Е К ? 0 Л 0 Г. Милица Ковачи^ка рсфна Вуки^еви^ева испитана и осиособљена србска народна учитељица, верна љуба г. Евгенија Ковачића проФесора на државној гимназија у Сомбору после дужег боловања преселила се у вечност лкцем на велику суботу ове године 8. Априла у пет часова у јутро у онај мах, кад су обнашање плаштанице около храма Божијег звона огласивала. — Покојница је рођена 1861. године у Сомбору и ћерка је угледног и старог грађанапа овд:чпњег Наколе Јовановог Вукићевића. У младим својим годинама свршила је више разреде девојачке школе и учитељеку гаколу у Сомбору године 1876. са отличним успехом а на скоро за тим удала се, те је у пресрећном браку живећи оставила мужу свом два санчића Озрена и Влајка. — Сарањена је лацем први дан Ускрса после вечерња по ускршњем нропису свете наше цркве уз велико саучешће овдашњег становнишгва и уз пратњу свију приправника и нриправница, које су дивно појале при износу покојнице, за време спровода и на опелу: Христос воскресе и друге ускршње песме.—Богнекаутеши ожалошћеног супруга и дечицу јој, седога отца, браћу сестре и осталу родбину, а доброј душа њеној нека дарује спасеније г славу небеску!