Школски лист
88
Али шта нијесмо имали ? •— Нијесмо имали стручпу књигу, из које би учили они, којима није могуће због материјвлних околности другим начином т. ј. ириватпим часовима. Нијесмо имали стручиу књигу, којом би ликовођа ноучавао своје пјеваче у разумијевању нота, — на пи ручну књигу за ученике срнских школа. — То нам је дао господин Драгутин Блажек. Истина, г. Блажек није Србин, — алн сн се бави међ}' Србима већ влше од двадесгт година и православне је вјере—дјелајући с ночетка као ликовођа, а иослије као учитељ музике на српској учитељској школи у Сомбору, — те смо с пуним правом могли изискивати, да такову књигу нанише. — Он је то и учинио, на чему нека му је: „хвала!" У предговору вели г. Блажек, да је увидио потребу за лакшу наставу у теорији музике, те с тога је и нанисао ову књигу. У погледу терминологије музичке придржава се госп. писац сриског умјетника дра Јовапа Пичуа, а усвојио је изразе ове с тога, што је др. Иачу уиотребио већином талијанске изразе, гдје нема згодног на сриском језику. „Питање о музичкој терминологији могло би се по мом мишљењу решита коначно само сазивом музичког збора, гдје би се путем гласања усвојили поједини већ иостојећи музички изрази," вели г. Блажек. Загребачки лист ,,"У1епас" приговормо је г. Блажеку, што се није служио Еухачевом терминологијом. — Ја не поричем, да је г. Еухач изчрстан стручњак на музичком књижевном пољу. Ала зар др, Иачу није? — Терминологију музике може само академија установити, јер је она меродавно тијело у том иогледу. Дотле пак стоји писцу од воље : какве ће изразе употребити. Треба осуђивати немар нашијех академија! Г. Блажек није ни мало погрјешио. Кухач употребљује за г /~ 2 назкв: триестдругина , а за 7 64 : шестдесетчетвртина. За ово још немамо израза. Др. Пачу употребљавао је: триест■ дветина и шесдесетчетвртина. Но увиђајућа и сам, да ни једао, ни друго не звучи пријатно, обрати се на г. Јована БошковиКа у Биограду, који му је писао тада да треба звати : тридесетдвојна и гиесдесетчетворпа. Те изразе налазимо и у горенаведеној књиза. Ово је само за примјер.
Референт за иравославне србснв црквене и гиколске ствари. Код краљ, земаљске владе у Загребу установљено је званије реФерента за нравославне србске црквене и школске ствари За првог ре ®ерента наименован је г. Милан Никелајевић досадашњн конципкста нсте земаљске владе. Надамо се, да ће у овом рлдољубивом и честитом Србину црква и школа србска у Хрватској и Славонији наћи искрена и верна пријатеља и савестног известиоца код земаљске владе. Србске народне комуналне школе у Панчеву походио је у Априлу државни надзорник жупаније торонталске и како чујемо : задовољан је био са стањем и успехом тих школа.
(Свршике ое.)