Школски лист

- 87 —

дркву, утвари црквене и за школу досуђено им је само 7932 Фор., коју своту дужни су им Романи исплатити. У овом селу србски је парох честити родољуб г. Никола Николић. Лод његовим нредседништвом закључила је србска црквена обштина у Кнезу, да пореже на 150 душа своту од 2300 ®ор , а како Срби имају тамо 23 сесије земље, то долази на сваку сесију 100 ®ор. — Заземљиште, где ће се. црква зидати, платише Срби 1200 ®ор., а нуждно им је најмање 12.000 Форинти да сазидају себи — броју свом одговарајућу црквицу и школу, као тврде бедеме Србства и православља са језиком славенским и србским, који ће их чувати од поплаве романске, што је већ многе стотине хиљада у источним крајевима Угарске и Ердеља потонила и од Србства одтуђида. У дивно састављеном позиву моли и преклиње ова малена, али честита обштина србска, србске црквене обштине и манастире србске, великодостојиике и имућне људе и све Србе, да милодарима својима у помоћ притекну овој браћи својој. Помозите нам веле : „Да на цркву крст златни метнемо, да крст сијне као на грани сунце, да нам народ на нога устане, крсту служи и Милошем живи." (II. II. Његош.) Особито се обраћа обштиница ова свештеницима и учитељима и моли их, да скупљају ио народу прилоге на зидање цркве и школе у том месту и ради снабдења цркве са црквеним утварима (иконама и одеждама), а школе са школским намештајем и училима. Сваки и најмањи прилог објавиће се и увести у сноменицу нове цркве, у којој ће се на сваком богослужењу шиљати тоиле молитве Богу за здравље и спасеније ктитора и ириложника Божијега храма и православнне србске народне школе у Кнезу. Прилози се шаљу нод адресом: „Сг6гб§;-ке1е!1 згегђ е^ућагкогбе&пек. Кпегеп (Тетеате§;уе1)еп.) К&ИЖЕВНОСТ. НАУКА ГЛАВНИХ ПОЈМОВА МУЗИКЕ. Одобрено и преноручено од срн. прав. нар. цркв. Шк. Савета под бр. 29/73 ех 1888. за учитељске и више девојачке школе. Написао Драгутин Блажек, учитељ музвке на приправничком заводу и вишој девојачкој школи у Сомбору. Цијена 60 новч. = 1 динар и 20 нара. Издање књиасаре МИЛИВОЈА КАРАКАШЕВИЋА у Сомбору. 1889. Не давно угледала је ова књига свијета. Она је испунила празнину, која се осјећала на музачком пољу наше сиромашне књижевности. Музика, као једна од најдивнијијех вјештина, неговала се у цијелом образованом, па чак и у необразоваиом свијету. И код нас Срба почиње у новије доба, иоред народне музике и његових гусала, напредовати ова вјештина. Већ имамо више славних композитора : Корнилије СтанковиИ, Аксентије МаксимовиИ (умр'о у Прагу), — даље др. Јован Пачу, Ј. Маринкови& и др. Ови се могу бројати међу изврсне композиторе цијелог образованог свијета. Имамо и доста комиозиција које од сриских, које од чешких и словеначких композитора, које су на високом стеиену савршенства.