Школски лист

_ 74 —

0 НЕГОШУ РАДЈШОСТИ КОД ДЕЦЕ. „Радиши ЈБог иомаже." Сри, пар. иословица, Дуго су људи мислили, да се човек разликује од животиње само својим разумом. То се мишљење данас пе може одржати ; јер искуство нас наше учи, да и животиље имају нешто од разума. А шта, дакле, подиже човека највише изнад животињског света ? То је дух човечији, који се у његовом уму, чувствовању и тежњи, па особито и у свестном раду човечијем достојанствено показује. И доиста слободно се рећи сме, да се баш и својим радом човек веома одликује од свпју других живих створења на земљи. Истина - и животиње раде ; шта више: неке животиње, н. пр. : пчела и мрав, застиђују својом вредноћом и само најразумније створење Божје; али животиње немају оних способности за рзсуђивање и цредстављање, које се развију код човека. Као пример светле нам у данашњем веку велики културни послови човечијег ума. Човек радљив и прегалац свакад је свеж и задовољан. Сваки и најмањи успех чини му радост и постаје сила покретања за даљи рад. Тако вредан човек испуњава своју дужност према друштву људском и приближује се Богу. На против : беспослен је човек сам себи досадан, а за друштво, у коме се налази, он је мртвац. Тивски краљ Епаминонда тако је мрзио беспосленицу, да је једног свог војводу, кад га је нашао беспослена, на мртво избио. Кад га његови дворани за то укорише, он им одговори : „Та ја сам га оставио, као што сам га и нашао !" Беспослица је мати свију зала на свету. Од ње се рађају рђави људи од сваке руке и багре : крадљивци, тобожни просјаци — управ варалице и играчи карата или других игара, које се не играју ради забаве ; јер њима постају игре непоштен занат за присвајање туђега иметка. Они — не само да уде људскоме друштву, што живе о туђој муци, него кваре и друге рђавим својим примером. — Има и такових, који се стиде рада. Особито их је много међу онима, који су некада припадали у отменије разреде, а после су пропали, понајвише за то, што нису хтели да раде ни онолико, колико им је било потребно у обиљу њиховоме. Сад, кад су пропали, воле и тајпо просити, него радити. Често се може чути, да таке пропалице веле, како се с њиховом прошлости и сталежем не слаже, да се лате канва посла. Људи честити, који су пострадали не са своје лепости и